Garderober

Ronald Harvud GARDEROBER
Režija: Miško Milojević

Ronald Harvud
GARDEROBER
Prevod: ĐORĐE KRIVOKAPIĆ

 

/citati iz Šekspirovog „Kralja Lira“ korišćeni su u
prevodu Živojina Simića i Sime Pandurovića/

Reditelj: MIŠKO MILOJEVIĆ
Scenograf: MIROSLAVA ANDREJEVIĆ
Kostimograf: SELENA MLADENOVIĆ
Kompozitor: BOŽIDAR OBRADINOVIĆ
Dizajn plakata i programa: DUŠAN ARSENIĆ

L i c a:
/ po redu izlaska na scenu /

Norman …………………………………………………………… VLADIMIR MILOJEVIĆ
Milostiva ledi …………………………………………. ANETA TOMAŠEVIĆ
Medž ………………………………………………………………….. DEANA KOSTIĆ
Ser …………………………………………………………………… IVAN TOMAŠEVIĆ
Ajrin ……………………………………………………………….. KRISTINA PAJKIĆ
Džefri Tornton …………………………………………… LjUBIŠA BAROVIĆ
Oksenbi ………………………………………………………….. MILOŠ VOJNOVIĆ
Gloster …………………………………………………………… SLOBODAN PETRANOVIĆ-ŠARAC
Kent ………………………………………………………………… SINIŠA MAKSIMOVIĆ
Olbeni ……………………………………………………………. VELjKO ERAKOVIĆ
Gonerila ……………………………………………………………….. MIRJANA BOŽANIĆ
Regana ……………………………………………………………………JELENA IVETIĆ

LUDA I NjEN GLUMAC
( reč reditelja )

 

Pozorišna publika, osim što je posvećena teatru, dramskim dešavanjima i akterima pozorišnih predstava, veoma često je zaintrigirana da „zaviri iza scene“ i upozna se sa naličjem pozorišta samog. Stoga brojni komadi, koji bar delimično ruše pozorišnu iluziju, izuzetno su popularni kod publike. Oni su žanrovski veoma različiti ali svi oni, u izvesnoj meri, demistifikuju teatarsku čaroliju i ta demistifikacija postaje pozoriši čin za sebe koji iznova uspostavlja magiju teatra.
„Garderober“ Ronalda Harvuda je jedan od najboljih i najpopularnijih komada koji na pomenuti način tretira pozorišni mehanizam. Napisan je sa mnogo duha, tragikomičnih elemenata i ironičnih opaski. Međutim, ono što je važno i ono što čini da je ovaj komad jedno od najboljih dela britanske dramske književnosti druge polovine XX veka je činjenica da se ovo delo ne zadovoljava anegdotskim pristupom fenomenu backstage-a već otkriva neke druge, mnogo ozbiljnije, višeslojne teme koje zadiru u život umetnika i čoveka uopšte.
Radnja „Garderobera“ odvija se tokom januarske noći 1942. godine u jednom engleskom provincijskom pozorištu gde se, pod pretnjom stalnih nemačkih vazdušnih napada, šekspirijanska trupa, pod vođstvom ostarelog glumca-upravnika Sera, sprema da odigra 227. predstavu „Kralja Lira“. Uz sve nedaće koje su ih zadesile, počev od nervog sloma glavnog aktera za koga se ne zna da li će biti u stanju da odigra predstavu, uz ogromno angažovanje Normana, Serovog vernog i nezamenjivog garderobera i pratioca, predstava se uspešno završava.
Osovinu ovog komada čini odnos Normana i Sera, garderobera koji često u svom nastojanju da povrati Sera u život podseća zapravo na Ludu kralja Lira i to dvojstvo Ser / Lir i Norman / Luda daje posebnu dimenziju ovoj drami. Taj odnos je naravno baziran na arhetipskom modelu Gospodar / Sluga. Norman ne živi svoj život. On je svestan da njegov život postoji samo do onog trenutka dok ga proživljava kroz Sera.
Dramska intriga dešavanja iza scene postaje samo okvir koji zamenjuje mnogo važnija tema preispitivanja sudbina aktera ove drame, njihovih života, sumnji, ograničenosti, prolaznosti i suočavanja sa samim sobom.
Svi likovi „Garderobera“ neostvareni su do kraja. Razapeti su između ambicija, htenja, nadanja i svesti o sopstvenoj ograničenosti i kako se komad odvija, u žanrovskom smislu, menja se od tragikomedije do drame sa ozbiljnim tragičnim aspektima.
Ovo je komad gde svi glumci imaju mogućnost da ostvare odlične, zanimljive likove, a uloge Normana i Sera su jedne od onih koje svaki glumac priželjkuje u svojoj karijeri.
Siguran sam da će šabačka publika, koja nepogrešivo ume da prepozna dobro pozorište, uživati u ovoj predstavi i ostvarenjima sjajnih glumaca ovog ansambla, i da će „Garderober“ dugo ostati na sceni Šabačkog pozorišta.