O pozorištu

ŠABAČKO POZORIŠTE je gradska institucija kuluture, koja nastavlja bogatu tradiciju pozorišnog života u Šapcu, gde je prva predstava odigrana 1840. godine. Reditelj ove predstave bio je gimnazijski profesor Damnjan Marinković, a u predstavi su igrali njegovi učenici, zbog čega ova institucija i danas radi pod krilaticom: mladi od 1840. Ovim motom, želimo da naglasimo spoj dramske tradicije i aktulenog, inovativnog pozorišnog izraza, što je i osnovna karakreristika repertoara Šabačkog pozorišta.

Godišnje, Šabačko pozorište premijerno prikaže od pet do osam novih produkcija i odigra oko dvesta predstava, na svom repertoaru, kao i na gostovanjima. Isto tako, Šabačko pozorište na svojoj sceni ugošćava različite predstave i pozorišta, trudeći se da svojoj publici pruži najbolji uvid u savremenu, pozorišnu produkciju. Pozorište igra večernje predstave, kao i predstave za decu i mlade, iz čega se jasno vidi cilj i misija ove ustanove. To je širenje i unapređivanje pozorišne kulture u Šapcu i ostalim gradovima Srbije, u kojim redovno gostujemo.

Šabačko pozorište se nalazi u strogom centru Šapca, u zgradi Zanatskog doma, koja je sagrađena 1933. godine i koja je zaštićena kao nepokretno javno dobro i spomenik kulture. U ovoj zgradi, Šabačko pozorište ima dve scene: Veliku scenu “Ljubiša Jovanović” i Malu scenu “Dr Branivoj Đorđević”, obe nazvane po šabačkim velikanima pozorišne umetnosti. Takođe, u okviru pozorišta radi i Galerija “Vladislav Lalicki”, nazvana po čuvenom šabačkom slikaru i autoru logoa ove ustanove, a pored dve scene i jednog galerijskog prostora, Šabačko pozorište raspolaže prostranim foajeom pogodnim za tribinske programe i Pozorišnim klubom,  koji je otvoren za publiku, i koji predstavlja omiljeno mesto okupljanja pre i posle predstava.

Od 1906. godine, Šabačko pozorište ima stalni, profesionalni ansambl i radionice za izradu dekora i kostima. Prekidalo je svoj rad tokom ratova, da bi bilo ponovo osnovano odmah po završetku Drugog svetskog rata. Pored zaposlenih u umetničkom i tehničkom sektoru, Šabačko pozorište okuplja i Omladinski klub, odnosno grupu volontera i volonterki, koji u ovoj instituciji dobijaju priliku da uče o umetnosti, kulturi i organizaciji pozorišnih programa.

Svake godine, u aprilu, Šabačko pozorište organizuje festival POZORIŠNO PROLEĆE koji predstavlja najuspešnije, nove produkcije institucionalih pozorišta Srbije.

Umetnici koji su značajno uticali na rad Šabačkog pozorišta su: Jurij Rakitin, Teja Tadić, Aleksandar Ognjanović, Mira Stupica, Anka Majcenović, Branislav Drda Djordjević, Blaženka Katalinić, Boža Matić, Mihajlo Nikolić Zelenko, Aleksandar Radovanović, Rejhan Demirdžić, Boris Kovač, Ružica Todić, Dobrila i Milutin Džimić, Djordje Vukotić, Sima Krstović, Djordje Jelisić, Branko Milenković, Tomanija Djuričko, Radoje Gojkić, Cane Firaunović, Jelica Vojnović i mnogi drugi. Iz mlađe generacije umetnika koji su ovde stvarali svoje predstave, posebno se izdvajaju Nikita Milivojević i Kokan Mladenović, kao autori najuspešnijih i najdugovečnijih predstava na repertoaru Šabačkog pozorišta.

Годишње, Шабачко позориште премијерно прикаже од пет до осам нових продукција и одигра око двеста представа, на свом репертоару, као и на гостовањима. Исто тако, Шабачко позориште на својој сцени угошћава различите представе и позоришта, трудећи се да својој публици пружи најбољи увид у савремену, позоришну продукцију. Позориште игра вечерње представе, као и представе за децу и младе, из чега се јасно види циљ и мисија ове установе. То је ширење и унапређивање позоришне културе у Шапцу и осталим градовима Србије, у којим редовно гостујемо.

Шабачко позориште се налази у строгом центру Шапца, у згради Занатског дома, која је саграђена 1933. године и која је заштићена као непокретно јавно добро и споменик културе. У овој згради, Шабачко позориште има две сцене: Велику сцену “Љубиша Јовановић” и Малу сцену “Др Бранивој Ђорђевић”, обе назване по шабачким великанима позоришне уметности. Такође, у оквиру позоришта ради и Галерија “Владислав Лалицки”, названа по чувеном шабачком сликару и аутору логоа ове установе, а поред две сцене и једног галеријског простора, Шабачко позориште располаже пространим фоајеом погодним за трибинске програме и Позоришним клубом,  који је отворен за публику, и који представља омиљено место окупљања пре и после представа.

Од 1906. године, Шабачко позориште има стални, професионални ансамбл и радионице за израду декора и костима. Прекидало је свој рад током ратова, да би било поново основано одмах по завршетку Другог светског рата. Поред запослених у уметничком и техничком сектору, Шабачко позориште окупља и Омладински клуб, односно групу волонтера и волонтерки, који у овој институцији добијају прилику да уче о уметности, култури и организацији позоришних програма.

Сваке године, у априлу, Шабачко позориште организује фестивал ПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕ који представља најуспешније, нове продукције институционалих позоришта Србије.

Уметници који су значајно утицали на рад Шабачког позоришта су: Јуриј Ракитин, Теја Тадић, Александар Огњановић, Мира Ступица, Анка Мајценовић, Бранислав Дрда Дјордјевић, Блаженка Каталинић, Божа Матић, Михајло Николић Зеленко, Александар Радовановић, Рејхан Демирџић, Борис Ковач, Ружица Тодић, Добрила и Милутин Џимић, Дјордје Вукотић, Сима Крстовић, Дјордје Јелисић, Бранко Миленковић, Томанија Дјуричко, Радоје Гојкић, Цане Фирауновић, Јелица Војновић и многи други. Из млађе генерације уметника који су овде стварали своје представе, посебно се издвајају Никита Миливојевић и Кокан Младеновић, као аутори најуспешнијих и најдуговечнијих представа на репертоару Шабачког позоришта.