e
Вилијам Шекспир

ДВА ВИТЕЗА ИЗ ВЕРОНЕ

Режија: Миа Кнежевић
Драматургија: Ђорђе Петровић Сценографија: Даниела Димитровска Костимографија: Селена Томашевић Оригинална музика: Бранко Џиновић Отићи или остати? Бити срећан или бити успешан? Бити добар себи или добар свима? Ићи срцем или главом?... И шта изабрати када на једној страни стоји романтична љубав, а на другој искрено пријатељство? "Два витеза из Вероне" је једна од првих Шекспирових комедија. У њеном центру су млади људи, мучени увинерзалним питањима која себи постављају сви људи ових година, без обзрира на епоху у којој живе. Заљубљивања, путовања, пријатељство, образовање и потрага за сопственим местом у друштву које се дели на владаре, слуге и све нас између – чине заплет ове комедије, али не и њену основу тему. Њена тема су два лица врлине и дилема: које је право? То је оно што Два витеза из Вероне чини толико актуелним, у свету дуплих аршина, релативизованих вредности и такозване пост-истине.  

ИГРАЈУ: Протеј- Милош Војновић; Валентин – Страхиња Баровић; Јулија – Кристина Пајкић; Силвија – Ивана Јокић; Туријо – Никола Брековић; Војвода – Љубиша Баровић; Спид – Владимир Милојевић; Ланс – Душан Симић; Краб – Слободан Петрановић – Шарац; Луцета – Анета Томашевић; Антонио – Иван Томашевић; Пантино – Синиша Максимовић; Жена из другог времена – Слађана Пајчић

СВИРА: Бранко Џиновић

Асистенткиња сценографкиње: Маја Вујовић

Инспицијенткиња: Јелена Иветић

Суфлерке: Зорица Стевановић / Јелена Мањенчић

Технички руководилац: Радивој Костадиновић

Светло мајстор: Лука Поповић

Тон мајстор: Коста Павловић

Кројачки радови: Златомир Ненадовић, Драгица Вујковић

Браварски радови: Михаило Брезина

Столарски радови: Боривој Чеивановић

Шминка и фризура: Гордана Баровић

Гардероберке: Данијела Драгојевић, Биљана Костадиновић

Помоћница гардероберки: Јелена Теодоровић (Омладински клуб Шабачког позоришта)

Реквизитерка: Мирјана Незири

Декоратери: Чедомир Вучинић, Иван Јовановић, Јосип Уцај

Електричар: Миодраг Поповић

Фотографије: Југослав Радојевић

Графички дизајн: Група Комбинарт

ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ: Факултету техничких наука, Нови Сад; Јовану Здравковићу, Ањи Аранђеловић и Ђорђу Дамјановићу

 

МИА КНЕЖЕВИЋ (Нови Сад, 1989) је редитељка. Позориште и филм воли због приповедања. За њу, то су медији који својим моћним средствима дају дубљи и видиљивији смисао догађајима преузетим из стварности.

ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ (Шабац, 1985) завршио је основне студије компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду и мастер студије драматургије на Академији уметности у Новом Саду, у класи Угљеше Шајтинца.

ДАНИЕЛА ДИМИТРОВСКА (Битољ, 1986) се бави архитектуром и сценографијом. Доценткиња је на Одсеку за уметност и дизајн Факултета техничких наука у Новом Саду, где учествује у реализацији наставе из области сценског дизајна. Креира сценографије за позориште и филм.

СЕЛЕНА ТОМАШЕВИЋ (Шабац, 1990) завршила је Школу примењених уметности (одсек: стилски кројач) и дипломирала костимографију. Радила је костиме за позоришта широм Србије, а прва професионална искуства стекла је у Шабачком позоришту.

БРАНКО ЏИНОВИЋ (Шабац, 1981) завршио је музичку школу у Шапцу и није се смирио, док 2017. није докторирао хармонику у Канади. Предаје хармонику у Музичкој школи “Ватрослав Лисински” у Београду. У току каријере добијао је награде и критике. За критике се правио да их не чује, што и вама саветује.

РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ

ЧАСТ КОЈЕ НЕМА

Иако за сваки догађај постоји и она друга страна са које ћемо га посматрати и анализирати, делује да је у данашњем (јавном) свету све лако подложно неком квази двостраном сагледавању, како појава и догађаја, тако и личности. Створили смо један олаки, паушални, процењивачки свет у којем наводна сагледавања ствари из различитих углова заправо доводе до релативизације многих појмова. Пошто у процењивању ствари велику улогу игра и позиција са које се нешто посматра, тако смо стигли и до тога да се лако праштају озбиљне и недопустиве грешке, а сам морал испада нека потпуно превазиђена категорија, јер је и он тобоже подложан двостраном сагледавању. Ту је најтеже младим људима, који тек треба да провере на својој кожи у каквом друштву живе, и да ли у њима постоји посађен морал који се неће тако лако сломити због нових животних околности. Иако нас живот искушава свакодневно, питање личне части и одговорности нико не може да изрелативизује док у себи имамо изграђену свест о истима. Два витеза су представа о једној части, које у савременом свету готово да и нема.

Миа Кнежевић