e
Рене Гијо

БЕЛА ГРИВА

РЕЖИЈА: Ирена Ристић
СЦЕНА И КОСТИМ: Шкарт колектив
ОРИГИНАЛНА МУЗИКА: Борис Младеновић
ДРАМАТУРГИЈА:: Тијана Грумић
Бела грива је прича о пријатељству дечака и коња. У овој представи, то су четири приче. Једну прича дечак, другу коњ, трећу стари коњушар Антонио, а четврту – Газда, на чијем се имању ово догодило. Задатак публике је да сакупи све њихове приче. Представа је намењена деци старијој од шест година, али и одраслима који нису заборавили шта је то пријатељство, шта је слобода и зашто је важно водити децу у позориште.  

Аутори прича и извођачи/це: Милош Војновић, Душан Симић, Иван Томашевић, Владимир Милојевић, Синиша Максимовић, Деана Костић

Асистенткиње и асистенти: Јована Омеровић, Филип Трифуновић, Игор Антић, Лука Лазаревић, Ђорђе Урбан, Горан Димитријевић, Ива Тадић, Соња Макевић, Марија Марковић (Омладински клуб Шабачког позоришта)

Графички дизајн: Комбинарт

Технички руководилац: Радивој Костадиновић

Тон: Коста Павловић

Светло: Лука Поповић

Кројачки радови: Златомир Ненадовић, Драгица Вујковић

Шминка и фризура: Гордана Баровић

Гардероба: Данијела Драгојевић и Биљана Костадиновић

Односи с јавношћу: Јелена Иветић

Реквизита: Мирјана Незири

Декор: Чедомир Вучинић, Иван Јовановић, Јосип Уцај, Младен Симић

Захваљујемо се Фото Нери, Совранију Чоњагићу и Шабачком хиподрому


ШКАРТ КОЛЕКТИВ
(Драган Протић, Ђорђе Бамазовић и сараднице/и) је настао 1990. године на Архитектонском факултету у Београду. Кроз потенцијалну „архитектуру људских односа“ колектив експериментише у поезији, дизајну, шточему и свачему. Вешти су да грешку учине лепом.

ТИЈАНА ГРУМИЋ је дуго маштала о томе да ће ископавати диносаурусе кад порасте, али је завршила копајући углавном по себи. Пише драмске текстове, ради као драматуршкиња и највише на свету воли позориште – јер је свемогуће.

БОРИС МЛАДЕНОВИЋ од средње школе свира у групи Јарболи. Студирао је сликарство на ФЛУ у Београду. Бави се музиком у својству композитора, текстописца, гитаристе, певача, басисте, продуцента, сниматеља, аранжера, тонца и даб мастера. Не бави се сликарством.

ИРЕНА РИСТИЋ делује у пољу уметности и науке. Пише, проба, режира, смишља и изводи радове, склона социјалним огледима и психолошким истраживањима уметности, предаје, пише, објављује, уређује, са студентима полемише, и опет пише.

РЕНЕ ГИЈО (1900-1969) је француски писац. Више од двадесет година живео је у француским колонијама у Африци, где је радио као учитељ. Добитник је Награде “Ханс Кристијан Андресен” за дечију књижевност.

О ПОВЕРЕЊУ

Постоје представе са различитим темама и различитим начинама на које су приче у њима испричане. Наша Бела грива посебна је и по томе о чему говори и по томе како је то испричано. Међутим, оно што је најпосебније у овој представи јесте поверење – поверење као велика и важна тема приче о Белој Гриви, али пре свега поверење које смо ми имали једни у друге радећи на њој. Као што се дечак Фолко упустио у авантуру са својим пријатељем, белим ждребетом, тако смо се и ми упустили у авантуру прављења представе какву никада до сада нисмо радили, ни гледали, представе која се бави и тиме на које се све начине може испричати нека прича, али и тиме шта је истина и постоји ли само једна њена верзија – представе која нам је пружила прилику да испитујемо како сопствене границе, тако и границе позоришта. И знате шта? Нема их.

Белу гриву сви памтимо као лектиру из основне школе, међутим, баш због тога, потрудили смо се да ова представа ипак не буде само за децу, већ и за све нас који смо одавно завршили школу. Верујемо да се приче о поверењу, о другарству, о слободи, о природи, о правди и о љубави тичу свих нас.

Аутоке и аутори представе