Виолина, даире и пегла

Kомедија Николаја Kољаде „Виолина, даире и пегла“ дешава се другог дана свадбе у малом руском граду. Две породице које су наизглед потпуно другачије –  једна је пролетерска, друга грађанска – спајају се браком склопљеним између Леонида и Наташе. Kољадина комедија у којој се на ивицу фарсе доводе јунаци говори о људима који никад нису успели да достигну оно што су очекивали. Њихова су хтења и жеље увек веће од онога што они реално могу. То је са једне стране смешно, а са друге – дубоко трагично. Препознавање свадбе као догађаја током ког сви открију право лице, мотив је који се путем препознавања прелива и на публику. Запитаност у паузама смеха долази баш ту, јер сви смо бар једном били на некој свадби. Иако смештен у данашње време, „Виолина, даире и пегла“ има ванвременске црте класика – вечити сукоб између прија, однос снаје и свекрве, свађе око новца, различито виђење појма забаве. Kао такав он је легитиман и добар избор за репертоар једног савременог позоришта – натераће нас да кроз смех испитамо сопствену малограђанштину.

Јелена Палигорић Синкевић, драматуршкиња

Николај Кољада

ВИОЛИНА, ДАИРЕ И ПЕГЛА

Превод: Новица Антић

 

Режија: Тијана Васић

Драматург: Јелена Палигорић Синкевић

Сценограф: Никола Николић

Костимограф: Селена Младеновић

Избор музике и дизајн звука: Коста Павловић

Дизајн плаката: Селена Младеновић

 

ЛИЦА:

ЉУДМИЛА, Наташина мајка – АЛЕКСАНДРА РИСТИЋ

НИНА, Лењина мајка – АНЕТА ТОМАШЕВИЋ

НАТАША – КРИСТИНА ПАЈКИЋ

ЛЕЊА – МИЛОШ ВОЈНОВИЋ

ОЛГА, конобарица – ДРАГАНА РАДОЈЕВИЋ

Kомедија Николаја Kољаде „Виолина, даире и пегла“ дешава се другог дана свадбе у малом руском граду. Две породице које су наизглед потпуно другачије –  једна је пролетерска, друга грађанска – спајају се браком склопљеним између Леонида и Наташе. Kољадина комедија у којој се на ивицу фарсе доводе јунаци говори о људима који никад нису успели да достигну оно што су очекивали. Њихова су хтења и жеље увек веће од онога што они реално могу. То је са једне стране смешно, а са друге – дубоко трагично. Препознавање свадбе као догађаја током ког сви открију право лице, мотив је који се путем препознавања прелива и на публику. Запитаност у паузама смеха долази баш ту, јер сви смо бар једном били на некој свадби. Иако смештен у данашње време, „Виолина, даире и пегла“ има ванвременске црте класика – вечити сукоб између прија, однос снаје и свекрве, свађе око новца, различито виђење појма забаве. Kао такав он је легитиман и добар избор за репертоар једног савременог позоришта – натераће нас да кроз смех испитамо сопствену малограђанштину.

Јелена Палигорић Синкевић, драматуршкиња

 

Реч редитеља

Руси у жаргону користе  израз виолина, даире и пегла када желе да кажу како неки оркестар звучи раштимовано.

У случају Kољадиног текста овај назив има пренесено значење на новопечени брачни пар  и њихове матичне фамилије које већ другог дана свадбе улазе у непремостиве несугласице, због којих је наставак весеља доведен у питање.

Желећи да побегну од доминантних мама, наши младенци улазе непромишљено и незрело у брак, из заљубљености, и сада се суочавају са последицама које доносе класне разлике. Сходно томе се намеће питање традиције и очекивања, због чега се младин морал изврће руглу.

Виолина, даире и пегла нас подсећају да све што је брзо то је и кусо, као и да је боље да два пута измеримо па онда сечемо како нам сутра не би био проблем да преузмемо одговорност за своје поступке.

Тијана Васић, редитељка