Режија/адаптација/избор музике: ВЛАДИМИР ЛАЗИЋ
Сценографија: НИКОЛА НИКОЛИЋ
Костимографија: СЕЛЕНА МЛАДЕНОВИЋ
Милан Гргић (1934 – 1997), хрватски драмски писац, аутор је двадесетак позоришних драма, значајних ТВ серија („Велики и мали“, „Ту негде поред нас“, „Маратонци“, „Призори из обитељског живота“) и либрета за мјузикле („Јалта, Јалта“, „Цар Фрањо“, „Јосип у Загребу“, „Краљ је го…“).
Остаће упамћен, између осталог, као цењени „актуелни проматрач нашег времена, шармантно алузиван и ироничан демонстратор малограђанског друштва или, пак поступка неког издвојеног скоројевића“.
Добитник је више награда и признања.
Реч редитеља
У чему је „тајна преживљавања“ мушкараца-заводника који су се нашли у невољи са тенденцијом да се све претвори у „опасну“ игру која води катастрофалном исходу?
Колико смо способни да се сродимо са недаћом и снађемо у невероватним околностима тзв. немогуће мисије која може човека да избаци из тежишта самоуверености и комфора?
Оваква и слична питања била су нам изазов за проналажење „духовитих“ решења у сценској поставци једне од најпопуларнијих комедија на простору некада заједничке нам државе СФРЈ, „Пробуди се, Като“, Милана Гргића.
Пловећи кроз узбуркано море бројних комичних и невероватних ситуација, намера нам је била да се гледалац препозна у што већем броју животних околности и да заједно са актерима пронађе „светло на крају тунела“.
Колико смо успели, процените сами.
В. Лазић
Режија/адаптација/избор музике: ВЛАДИМИР ЛАЗИЋ
Сценографија: НИКОЛА НИКОЛИЋ
Костимографија: СЕЛЕНА МЛАДЕНОВИЋ
Лица:
Анђелија, брижна мајка: АНЕТА ТОМАШЕВИЋ
Ружица, пожртвована супруга: СОЊА МИЛОЈЕВИЋ
Никола, најбољи муж на свету: ВЛАДИМИР МИЛОЈЕВИЋ
Игор, најближи породични пријатељ: СЛОБОДАН ПЕТРАНОВИЋ ШАРАЦ
Томица, блиски пријатељ: СТРАХИЊА БАРОВИЋ
Баги, опасни спасилац: МИЛОШ ВОЈНОВИЋ
Катарина, старлета у успону: КРИСТИНА ПАЈКИЋ
Лепомир, нежни друг из детињства: СИНИША МАКСИМОВИЋ
062 880 22 60
Билетарница позоришта ради од 11 до 13 часова и 18-20 часова као и сат времена пре почетка представе за децу.
Ⓒ Шабачко позориште 1840