Kао директор Шабачког позоришта покушаћу да у најкраћем објасним ситуацију из свог угла. На првом месту дубоко се извињавам верној публици због дешавања на која на жалост, нема никаквог утицаја, а која ометају нормално функционисање и рад позоришта и одржавање представа.
Синдикат Шабачког позоришта заказао је једночасовни штрајк упозорења за вечерас 8. априла од 20 часова, у време када би требало да се одигра представа „Ћелава певачица“. Право на штрајк упозорења већ је искоришћено у четвртак 3. априла, због чега је синдикату достављен допис како би се изјаснио о каквом се то виду штрајка овај пут ради. Али смо остали на истом.
Kонтинуирано позивање на штрајк упозорења представља злоупотребу Закона о штрајку. Будући да се штрајк упозорења поклапа са одржавањем представа, на тај начин онемогућава се благовремени почетак. Такође, злоупотребљава се и инструментализује публика, чиме се позоришту наноси не само материјална штета већ се руши и његов углед.
Подсећам да је штрајк упозорења организован и 7. марта. Kонкретно, ово значи да би вечерас био већ трећи штрајк упозорења, на шта апсолутно немају право.
Зашто се глумци не опредељују за прави штрајк већ стално упозоравају? Вероватно јер би у том случају морали да проводе све време у позоришту, не код куће као сада, а и нема приватних аранжмана. Поред тога, вишедневни штрајк донео би законско умањење зарада.
Штрајку упозорења у четвртак 3. априла, након којег је одиграна „Госпођа министарка“, присуствовало је 106 посетилаца. Продато је 79 улазница, а остало је било бесплатно, што значи да је међу публиком било много блиских пријатеља и истомишљеника побуњеног дела колектива. У свом маниру, баналним шалама, покушавали су да унизе и сведу на своју меру директора Шабачког позоришта. Тај једносатни штрајк трајао је 45 минута, након чега су дали публици паузу и коначно, представа је почела у 21 час. Запослени који не желе да штрајкују морали су да прихвате одлагање представе и тако радни дан заврше у 23.30 уместо у 22.30 часова.
Захтеви побуњених су посебна прича, а онај трећи - за моју смену, заправо је први, вероватно и једини, што се показало небројено пута у данима који су за нама. Све што смо видели и чули последња два месеца, недвосмислено говори да њих не занима ни добробит позоришта, ни систематизација радних места већ само и искључиво моја смена. Баве се прогоном и других неистомишљеника, у шта сам се и лично уверила када сам испред позоришта затекла глумца како псује и грди техничара који није желео да потпише да је за штрајк.
Ова компликована ситуација највише штети Шабачком позоришту, које мора бити изнад свачијег приватног и политичког интереса. Због тога сам са Штрајкачким одбором у четвртак 3. априла организовала састанак и позвала их да што пре почнемо да радимо – да се договоримо о одложеној премијери представе, о обележавању 50. извођења „Ожалошћене породице“, да уђемо у нови пројекат. Одговор је био: Не! Додуше говорио је само председник синдиката.
Александра Делић, директор Шабачког позоришта