Гардеробер

ЛУДА И ЊЕН ГЛУМАЦ
( реч редитеља )

Позоришна публика, осим што је посвећена театру, драмским дешавањима и актерима позоришних представа, веома често је заинтригирана да „завири иза сцене“ и упозна се са наличјем позоришта самог. Стога бројни комади, који бар делимично руше позоришну илузију, изузетно су популарни код публике. Они су жанровски веома различити али сви они, у извесној мери, демистификују театарску чаролију и та демистификација постаје позориши чин за себе који изнова успоставља магију театра.

„Гардеробер“ Роналда Харвуда је један од најбољих и најпопуларнијих комада који на поменути начин третира позоришни механизам. Написан је са много духа, трагикомичних елемената и ироничних опаски. Међутим, оно што је важно и оно што чини да је овај комад једно од најбољих дела британске драмске књижевности друге половине XX века је чињеница да се ово дело не задовољава анегдотским приступом феномену backstage-a већ открива неке друге, много озбиљније, вишеслојне теме које задиру у живот уметника и човека уопште.

Радња „Гардеробера“ одвија се током јануарске ноћи 1942. године у једном енглеском провинцијском позоришту где се, под претњом сталних немачких ваздушних напада, шекспиријанска трупа, под вођством остарелог глумца-управника Сера, спрема да одигра 227. представу „Kраља Лира“. Уз све недаће које су их задесиле, почев од нервог слома главног актера за кога се не зна да ли ће бити у стању да одигра представу, уз огромно ангажовање Нормана, Серовог верног и незамењивог гардеробера и пратиоца, представа се успешно завршава.

Осовину овог комада чини однос Нормана и Сера, гардеробера који често у свом настојању да поврати Сера у живот подсећа заправо на Луду краља Лира и то двојство Сер / Лир и Норман / Луда даје посебну димензију овој драми. Тај однос је наравно базиран на архетипском моделу Господар / Слуга. Норман не живи свој живот. Он је свестан да његов живот постоји само до оног тренутка док га проживљава кроз Сера.

Драмска интрига дешавања иза сцене постаје само оквир који замењује много важнија тема преиспитивања судбина актера ове драме, њихових живота, сумњи, ограничености, пролазности и суочавања са самим собом.

Сви ликови „Гардеробера“ неостварени су до краја. Разапети су између амбиција, хтења, надања и свести о сопственој ограничености и како се комад одвија, у жанровском смислу, мења се од трагикомедије до драме са озбиљним трагичним аспектима.

Ово је комад где сви глумци имају могућност да остваре одличне, занимљиве ликове, а улоге Нормана и Сера су једне од оних које сваки глумац прижељкује у својој каријери.

Сигуран сам да ће шабачка публика, која непогрешиво уме да препозна добро позориште, уживати у овој представи и остварењима сјајних глумаца овог ансамбла, и да ће „Гардеробер“ дуго остати на сцени Шабачког позоришта.