Бизарно

БИЗАРНО ЈЕ БИТИ

„Бизарно“ је прича о трауматизованом друштву и појединцима који се лече кроз агресију, деструкцију и самодеструкцију. Тај бизарни бесмисао борбе за живот у којем се губи наше достојанство и ломи кичма, кроз ову драму је доведен до крај-ности комичног очајања. Живот на ивици смрти, у којем убити или бити убијен, метафорички или буквално, открива екстремно неумеће живљења и вољења, кроз потребу и борбу за истим. (…) Кроз три приче које се догађају истовремено једнога дана у неком солитеру из комшилука, препознајемо оно што се дешава свакога да-на у многим солитерима овог града. Прва прича се догађа на крову, друга у једном од станова вишеспратнице, а трећа у кафићу у сутерену. Кроз испреплитане судби-не и бизарне случајности од крова до темеља, обесмишљени су животи свих лико-ва, њихове судбине али и смрти. Солитер постаје метафора хијерархије и структу-ре криминализованог и трауматизованог друштва, која до апсурда изоштрава узро-ке и последице које нас свакодневно доводе до ивице симса. У оваквој структури драме, глумци играју више ликова који се срећу у различитим околностима, ситуа-цијама и односима, како би у новом метафизичком склопу, можда, једном досегли достојанство постојања. Занимљиво је да ни у једној од ових комбинација они ни-су у стању да помогну себи али ни другима. (…)

„Бизарно“ је жанровски еклек-тична драма (…) у њој постоји много гротескних, трагично фарсичних, мелодрам-ских, комично трилерски, трагикомичних и апсурдних искакања, што смо инсце-нацијом додатно потенцирали и са тим се поиграли. Пре свега, ово је црна комеди-ја, јер на бизарно духовит начин прелама језиве злочине, смрт, насиље, убиства и самоубиства, трауме, зависности, сексуално злостављање и експлоатацију жена, деструкцију и самодеструкцију, историјско и географско наслеђе и предодређење, кроз катаклизмично осећање безнађа у свакодневном животу и односима. Количина и брзина смењивања ових несрећа је доведена до апсурдно комичног и невероватног.