Неостварена глумица и још неостваренији сликар нашли су се у браку, под малим кровом и даље нераспаковани и са незавршеним паркетом, просто покушавајући да живе. Али им не иде баш најбоље јер њена мама им не даје довољно новца. Размажени, са неоствареним сновима и неспособни да ишта самостално ураде, баш такви постају јунаци ове наше приче... До тренутка док њој не премине мајка, онда је могуће да постају и анти-јунаци, јер поставља се питање за ким тугују - за мајком или за њеним парама? Фејдоовски велеобрт нас води у апсурдно стање, гротескно, фарсично, а опет тако животно и истинито.
Говорим о људима без идеје, генерацијама без идеје, онима који мисле да се леп живот служи на сребрној тацни, а борба не долази у обзир, јер - "тешко је". Притом, бесрамно се представљају као моралне громаде, док њихове гузице нису угрожене, онда сав морал пада у воду.
И знајући да је Фејдо све своје инспирације купио из грађанства са којим је живео - испада да је Жорж наш прави савременик или се просто неке ствари у човеку никада не мењају.
Можда све ово наизглед делује мрачно, обесхрабрујуће или можда депримирајуће - није! Ово је комедија, права правцата комедија, правлљена да измами осмех, да се насмејемо, иако није баш лепо смејати се туђој несрећи.
Давид Алић
Жорж Фејдо
ГОСПОЂИНА МАЈKА ЈЕ ПРЕМИНУЛА
Режија и сценографија: Давид Алић
Kостимограф: Ана Kолбјанова
Kомпозитор: Ирена Поповић Драговић
Играју:
Ивон – KРИСТИНА KАРИЋ
Лусијен – МИЛОШ ВОЈНОВИЋ
Зузана – ДЕАНА KОСТИЋ
Јанко – ДУШАН СИМИЋ