Кидај из моје кухиње!

Пре двадесет четири године, 1991. у Шапцу је, по први пут, била постављена једна комедија Реја Кунија. У питању је била најпознатија од комедија овог савременог британског писца, глумца и редитеља, „Кидај од своје жене“, коју је Александар Ђорђевић, редитељ,преименовао у „Живот је леп“. Другопостављена је била „Покварењак“, у Шапцу преименована у „Луда ноћ у хотелу Југославија“. Обе комедије су много игране, публика их је обожавала, добиле су награде, победиле у Јагодини, Љубиша Баровић добио Златног ћурана… У Кунијевим комедијама су играли и Анета Томашевић, Петар Лазић, Александра Гавански, Иван Томашевић, Душан Стевановић… Драматург је била Драгана Бошковић, која је, по редитељевиој идеји, „посрбила“ ове комедије, и учинила да се догађају код нас и да су им јунаци овдашњи ликови… Из Шапца је Кунијева комедиографија као тајфун кренула на српске сцене. Отада, тешко да постоји позориште код нас и у региону, које Кунија није играло, најчешће у шабачкој посрби. И данас се у Србији много и радо игра Куни. Његове многе друге комедије /“Бриши од свога брата“, Крагујевац, „Смешна лова“, Шабац, „У мрежи“ и „Позови М ради прељубе“ Крушевац/ играју се и данас.Звездара театар у Београду и по два пута дневно игра „Кидај од своје жене“, под насловом „Љубавник великог стила“… 24.фебруара је, у Шабачком позоришту, млада генерација започела рад на најновијој комедији Реја и Мајкла Кунија, „Кидај из моје кухиње“ Урнебесну комедију, у којој три брата Кервуд покушавају да расплету небројене могућности да Том, најстарији, усвоји дете, и успут збрињавају и избеглице са Косова /оригинални британски текст, невероватно актуелан/, режира млада филмска, тв и позоришна редитељка, Андреа Ада Лазић, чија представа „Тектоника осећања“ је, пре неколико дана, проглашена за најбољу на Фестивалу праизведби у Алексинцу.Ова представа јој је била прва режија у Шабачком позоришту, у коме је, стицајем околности, одрасла. Костимограф у овој, новој комедији по Кунијевом тексту, је млада Селена Томашевић, а сценограф Никола Николић. Младој генерацији се, у овом омажу праизвођењу комедије Реја Кунија код нас, придружују ветерани Кунијевих представа, Драгана Бошковић /драматург/ и Петар Пјер Рајковић/сценски покрет/. У главним улогама у урнебесном водвиљу су, као три брата Кервуд, Владимир Милојевић,Страхиња Баровић и Милош Војновић, а госпођу Линду Кервуд игра Соња Милојевић, која је у Алексинцу, за улогу Диане у „Тектоници осећања“, проглашена за најбољу глумицу фестивала. Деду и унуку са Косова, који из Калеа стижу у Лондон, да би емигрирали даље, играју Љубиша Баровић и Кристина Пајкић. Стални Кунијев лик, полицајца, игра Иван Томашевић. Борис, криминалац који продаје Косоварима пасоше је Петар Лазић.Анета Томашевић је социјална радница, госпођа Потер, која је виновник целе игре, јер долази да процени будуће родитеље, Тома и Линду, за усвајање бебе… Праизведба текста „Кидај из моје кухиње“ Реја и Мајкла Кунија /у преводу Андрее Аде Лазић/ је урнебесно смешан водвиљ који се, као обично у комедијама овог славног писца, глумца и редитеља, не подсмева никоме. Сви ће, на крају, да буду задовољни.Чак и закон! Како ова премијерна праизведба новог Кунијевог дела долази у години када се обележава 10 година од смрти Александра Ђорђевића, славног филмског,тв и позоришног редитеља, који је у дугом периоду рада на шабачку сцену поставио једанаест позоришних представа, као и у тренутку када је од нас отишла и Златица Поповић, управница театра, која је поставила Кунија на сцену и позвала Ђорђевића да режира овде, тадашњи и садашњи драматург Кунијевих комедија,Драгана Бошковић, приредиће публикацију о Кунију и Ђорђевићу у Шапцу, као и о статистици играња комедија Реја Кунија на нашим сценама.

Реч редитеља

За комедије Реја Кунија знам одувек. Као мала сам, задивљена, присуствовала постављању на шабачку сцену урнебесних водвиља „Живот је леп“ и, касније, „Луда ноћ у хотелу Југославија“.Аца Ђорђевић је за мене био / и остао/ Арон Шапиро, холивудски маг, који може све што хоће.У мојој петој години сам га молила „да ме упише у глумце“…Данас се молим његовој сени да моја комедија по Кунијевом тексту буде налик његовој.

Трагала сам, у Лондону, за комедијом „Том,Дик и Хари“, коју је Реј Куни написао са својим сином,Мајклом. Хтела сам да ми, права и духовна деца оних који су на српску сцену /заувек/ донели савршене комедије Реја Кунија, поставимо праизведбу неког његовог новог текста .Овај је за нас најактуелнији и игра се, у овом тренутку, у читавом свету.

У овим,транзиционим временима, Куни нам је понудио комедију која личи на чувену БиБиСијеву ТВ серију „Мућке“.

Шта ће све морати да ураде /и да спрече/ браћа, да би Том наставио име Кервудових, а Санија и Аљуш, емигранти са Косова, пронашли породицу у Шиперд Бушу,у Лондону, видеће се. Кроз смех и сузе.

Као и друге, и комедија „Кидај из моје кухиње!“, која је наставак осталих Кунијевих „кидања“ /од жене, мужа,брата,тетке…/ је болно актуелна и апотекарски тачна.

Андреа Ада Лазић

Реч драматуршкиње

За Александра Ђорђевића, мог учитеља и духовног тату сам,у овом позоришту, две комедије Реја Кунија, „Кидај од своје жене“ и „Кидај од свога мужа“ /превод Владе Герића/, посрбила, да бисмо ликове довели у директну везу са нашим менталитетом.Назвали смо их „Живот је леп“ и „Луда ноћ у хотелу Југославија“. Такав је Куни, сви ми смо предмет његове „нушићијаде“.

Када се млада редитељка Андреа Ада Лазић договорила са шабачким позориштем да у овој сезони, када обележавамо десет година од смрти Александра Ђорђевића, постави на Велику сцену „Љубиша Јовановић“ праизведбу чаробно актуелне комедије „Том,Дик и Хари“ /по нашки би се рекло „Курта и мурта“/, по први пут се сусрећем,после скоро пола века, са радом на оригиналном, британском водвиљу најбољег од најбољих комедиографа данас.

Све је исто и потпуно другачије. Реј и Мајкл Куни /отац и син/ ми несебично помажу:у своју урнебесну комедију уводе и двоје избеглица са Косова, деду и унуку, који траже своје у Лондону.Куни пише њихове реплике на чистом албанском језику, а нама драгоцена Шпреса Виденовић помаже да их усвојимо, бар донекле.

Круг се затвара.И данас су предмет „жуте штампе“ шефови влада и опозиције, као у „Лудој ноћи…“, и данас се таксисти жене са неколико жена и доживљавају саобраћајне карамболе, као у „Живот је леп“… У овом тренутку, албанско становништво са Косова иде, преко Суботице, у бољи живот…А много парова се, не бирајући средства, труди да добију наследника. Крв није вода, па им браћа надахнуто /и бесмислено/ помажу. Полиција, као свака власт, „тренира строгоћу“…

Консензусом смо одлучили да овај водвиљ назовемо „Кидај из моје кухиње!“, као подсећање на многе Кунијеве комедије, које, већ пола века, „харају“ српском сценом.

Пјер, Анета, Жућа, Љубиша, Пера и ја / и Аца, Златица, Зорица и Сајка, који више нису са нама/ предајемо штафету младима да наставе нашу игру.Са радошћу и узбуђењем, разуме се.

Драгана Бошковић