Чему форма ако немамо суштину? Докле смо стигли са коректношћу? Шта је то што нам моћ омогућава? Зашто човек мисли да је недодирљив? Зашто губи разумевање, стрпљење, емпатију према другом?
Они који су жељни моћи не могу да примете потребе других, већ су склони да виде друге кроз стереотипе и страхове које сами пројектују на њих. Да ли онај који се осећа повређеним треба да ћути? Где се налази искрена граница? Да ли се и колико тим границама манипулише? Зашто морамо да будемо увек у праву? Зашто не можемо да признамо своју грешку?
Из свега тога произилази да бес, проузрокован дубоким неразумевањем и недостатком жеље да разумемо другу особу, постаје константан.
Да ли је решење овог проблема можда толико једноставно, да га због своје једноставности одбацујемо, а то је да почнемо заиста да се слушамо и истински чујемо и разумемо?
Нађа Ристић
Представу помогла Библиотека шабачка