Карактери

По мотивима Теофрастових “Карактера”

Теофрастов спис “Карактери” је филозофско сведочанство о типологији (понашања) људске природе. Описавши махом негативне особине, створио је врло прецизну “скицу сачињену од 30 људских нарави” која ће постати један од камена темељаца драмског стваралаштва – од античких комедиографа до аутора савремених популарних и ситком серијала.

Оно што у овом делу привлачи савременике, јесте суштинско – ванвременско препознавање стереотипије у људској природи.

Могуће је и то да се ми уствари понашамо према ономе како смо тамо, у Старој Грчкој уписани, па се карактери преносе с колена на колено.

Наши “Карактери”

Карактери представљају типове личности који ми, данашњим социјалним и психолошким кодовима препознајемо некад као особине, некад као научена понашања, некад као дијагнозе. Остаје нам да се упорно питамо – зашто се ми понашамо овако како се понашамо.

Карактер је вероватно резултат сусрета нашег односа према сопственим осећањима са вредновањем спољног света. Међутим, карактери умеју и да се мењају у зависности од (драмске) ситуације. Испада да заиста нигде нема толико пуно различитих карактера, колико у једном човеку. Зато понегде један глумац игра неколико карактера, што се може читати као да је једна особа носилац више персона – то тумачење зависи од перцепције гледалаца.

У представи пратимо како карактерне особине иступају у први план у друштвеним ситуацијама, у неким јавним околностима и на тај начин заправо креирају и слику нашег менталитета.

Кроз форму постдрамског ситком мјузикла, са референцама на поп културу, youtube материјале и музику која долази из различитих културних матрица, гледаћемо плејаду различитих карактера у три “огледне” целине: Афера Шпорет, Психички кауч и Пипачи хлеба.

У представи се сусрећу различите генерације- Беби бумери, генерација X и Миленијалци.

Свака генерација има своје препознатљиве стереотипе и карактеристике, и сви покушавају да међусобно ускладе језик комуникације, да боље разумеју ону другачију слику света.

Ови Карактери, иако имају упориште у колевци европске цивилизације, у представи су уједно обликоване и тако да представљају главне инфантилне црте нашег менталитета.

Да ли смо у страху од туђег карактера потенцијално и сами карактер којег се неко други плаши?

Да ли Кукавице, Бахати, Неотесаници, Неповерљивци, Гунђала или Опортунисте (итд.) ипак дубоко у себи страхују од истог – да ће бити одбачени?

Миа Кнежевић и Ђорђе Петровић

ИНТЕРТЕКСТУАЛНИ ПОСТУПАК

У текст представе су делимично уврштене дефиниције карактера и пуни називи карактера које је написао Теофраст а превео Петар Пејчиновић.

У трећој целини представе„Пипачи хлеба“ први сегмент настао је кроз импровизације глумаца (Анета Томашевић, Слађана Пајчић, Владимир Милојевић) а увод за ту целину је осмислила Кристина Пајkић.

Други сегмент целине „Пипачи хлеба“ је сценска реконструкција дела епизоде „Пипачи хлеба“ емисије „Циклотрон“ аутора Душана Шапоње и Душана Чавића, из 2009. године, уз одобрење аутора емисије.

Трећи сегмент целине „Пипачи хлеба“ назван „Истраживач и Чоле“ написао је Страхиња Баровић.

Текст за сонгове „Добродошлица“, „Опортуниста“, „Катастрофалка“, „Кукавичлук гледа позноукост на тротинету“, „Сонг за уштеду несреће“ и „Решана“ написао је Ђорђе Петровић.

МУЗИКА

Музику и аранжмане за сонгове „Добродошлица”, „Катастрофалка”, „Сонг за уштеду несреће” и „Решана” написао је Бранко Џиновић.

Сонгове „Права ствар”, „Psycho Killer” и „I Know What I Know” је аранжирао Бранко Џиновић.

Музику и аранжман за сонг „Опортуниста” написали су Милош Војновић и Слободан Петрановић.

Ди-џеј сет је осмислио и изводи Страхиња Баровић.

Музичку подлогу за сонг „Pump up the Jam” су осмилили Страхиња Баровић и Бранко Џиновић а изводи је Страхиња Баровић.