Наша представа је позив деци да, бар на тренутак, оставе своје мобилне телефоне и да по старим фиокама, подрумима или таванима потраже заборављене успомене својих мајки, очева, бака и дека. Тамо ће сигурно пронаћи неки предмет, фотографију, можда дневник или неко писмо које ће их подстаћи да се својим „Времепловом” (у својој машти) на неко време преселе у стара времена. Када тај времеплов проради (када машта процвета) моћи ће да бораве у Египту, Старој Грчкој, на француском двору…, али и да путују по знаним и незнаним крајевима и другим планетама.
„Времеплов“ нас позива да маштамо и замишљамо. Такве доживљаје, узбуђења, лепоте, даљине, брзине …. не може нам приуштити ниједан телефон, ниједан рачунар.