Kidaj iz moje kuhinje!

Pre dvadeset četiri godine, 1991. u Šapcu je, po prvi put, bila postavljena jedna komedija Reja Kunija. U pitanju je bila najpoznatija od komedija ovog savremenog britanskog pisca, glumca i reditelja, „Kidaj od svoje žene“, koju je Aleksandar Đorđević, reditelj,preimenovao u „Život je lep“. Drugopostavljena je bila „Pokvarenjak“, u Šapcu preimenovana u „Luda noć u hotelu Jugoslavija“. Obe komedije su mnogo igrane, publika ih je obožavala, dobile su nagrade, pobedile u Jagodini, Ljubiša Barović dobio Zlatnog ćurana… U Kunijevim komedijama su igrali i Aneta Tomašević, Petar Lazić, Aleksandra Gavanski, Ivan Tomašević, Dušan Stevanović… Dramaturg je bila Dragana Bošković, koja je, po rediteljevioj ideji, „posrbila“ ove komedije, i učinila da se događaju kod nas i da su im junaci ovdašnji likovi… Iz Šapca je Kunijeva komediografija kao tajfun krenula na srpske scene. Otada, teško da postoji pozorište kod nas i u regionu, koje Kunija nije igralo, najčešće u šabačkoj posrbi. I danas se u Srbiji mnogo i rado igra Kuni. Njegove mnoge druge komedije /“Briši od svoga brata“, Kragujevac, „Smešna lova“, Šabac, „U mreži“ i „Pozovi M radi preljube“ Kruševac/ igraju se i danas.Zvezdara teatar u Beogradu i po dva puta dnevno igra „Kidaj od svoje žene“, pod naslovom „Ljubavnik velikog stila“… 24.februara je, u Šabačkom pozorištu, mlada generacija započela rad na najnovijoj komediji Reja i Majkla Kunija, „Kidaj iz moje kuhinje“ Urnebesnu komediju, u kojoj tri brata Kervud pokušavaju da raspletu nebrojene mogućnosti da Tom, najstariji, usvoji dete, i usput zbrinjavaju i izbeglice sa Kosova /originalni britanski tekst, neverovatno aktuelan/, režira mlada filmska, tv i pozorišna rediteljka, Andrea Ada Lazić, čija predstava „Tektonika osećanja“ je, pre nekoliko dana, proglašena za najbolju na Festivalu praizvedbi u Aleksincu.Ova predstava joj je bila prva režija u Šabačkom pozorištu, u kome je, sticajem okolnosti, odrasla. Kostimograf u ovoj, novoj komediji po Kunijevom tekstu, je mlada Selena Tomašević, a scenograf Nikola Nikolić. Mladoj generaciji se, u ovom omažu praizvođenju komedije Reja Kunija kod nas, pridružuju veterani Kunijevih predstava, Dragana Bošković /dramaturg/ i Petar Pjer Rajković/scenski pokret/. U glavnim ulogama u urnebesnom vodvilju su, kao tri brata Kervud, Vladimir Milojević,Strahinja Barović i Miloš Vojnović, a gospođu Lindu Kervud igra Sonja Milojević, koja je u Aleksincu, za ulogu Diane u „Tektonici osećanja“, proglašena za najbolju glumicu festivala. Dedu i unuku sa Kosova, koji iz Kalea stižu u London, da bi emigrirali dalje, igraju Ljubiša Barović i Kristina Pajkić. Stalni Kunijev lik, policajca, igra Ivan Tomašević. Boris, kriminalac koji prodaje Kosovarima pasoše je Petar Lazić.Aneta Tomašević je socijalna radnica, gospođa Poter, koja je vinovnik cele igre, jer dolazi da proceni buduće roditelje, Toma i Lindu, za usvajanje bebe… Praizvedba teksta „Kidaj iz moje kuhinje“ Reja i Majkla Kunija /u prevodu Andree Ade Lazić/ je urnebesno smešan vodvilj koji se, kao obično u komedijama ovog slavnog pisca, glumca i reditelja, ne podsmeva nikome. Svi će, na kraju, da budu zadovoljni.Čak i zakon! Kako ova premijerna praizvedba novog Kunijevog dela dolazi u godini kada se obeležava 10 godina od smrti Aleksandra Đorđevića, slavnog filmskog,tv i pozorišnog reditelja, koji je u dugom periodu rada na šabačku scenu postavio jedanaest pozorišnih predstava, kao i u trenutku kada je od nas otišla i Zlatica Popović, upravnica teatra, koja je postavila Kunija na scenu i pozvala Đorđevića da režira ovde, tadašnji i sadašnji dramaturg Kunijevih komedija,Dragana Bošković, prirediće publikaciju o Kuniju i Đorđeviću u Šapcu, kao i o statistici igranja komedija Reja Kunija na našim scenama.

Reč reditelja

Za komedije Reja Kunija znam oduvek. Kao mala sam, zadivljena, prisustvovala postavljanju na šabačku scenu urnebesnih vodvilja „Život je lep“ i, kasnije, „Luda noć u hotelu Jugoslavija“.Aca Đorđević je za mene bio / i ostao/ Aron Šapiro, holivudski mag, koji može sve što hoće.U mojoj petoj godini sam ga molila „da me upiše u glumce“…Danas se molim njegovoj seni da moja komedija po Kunijevom tekstu bude nalik njegovoj.

Tragala sam, u Londonu, za komedijom „Tom,Dik i Hari“, koju je Rej Kuni napisao sa svojim sinom,Majklom. Htela sam da mi, prava i duhovna deca onih koji su na srpsku scenu /zauvek/ doneli savršene komedije Reja Kunija, postavimo praizvedbu nekog njegovog novog teksta .Ovaj je za nas najaktuelniji i igra se, u ovom trenutku, u čitavom svetu.

U ovim,tranzicionim vremenima, Kuni nam je ponudio komediju koja liči na čuvenu BiBiSijevu TV seriju „Mućke“.

Šta će sve morati da urade /i da spreče/ braća, da bi Tom nastavio ime Kervudovih, a Sanija i Aljuš, emigranti sa Kosova, pronašli porodicu u Šiperd Bušu,u Londonu, videće se. Kroz smeh i suze.

Kao i druge, i komedija „Kidaj iz moje kuhinje!“, koja je nastavak ostalih Kunijevih „kidanja“ /od žene, muža,brata,tetke…/ je bolno aktuelna i apotekarski tačna.

Andrea Ada Lazić

Reč dramaturškinje

Za Aleksandra Đorđevića, mog učitelja i duhovnog tatu sam,u ovom pozorištu, dve komedije Reja Kunija, „Kidaj od svoje žene“ i „Kidaj od svoga muža“ /prevod Vlade Gerića/, posrbila, da bismo likove doveli u direktnu vezu sa našim mentalitetom.Nazvali smo ih „Život je lep“ i „Luda noć u hotelu Jugoslavija“. Takav je Kuni, svi mi smo predmet njegove „nušićijade“.

Kada se mlada rediteljka Andrea Ada Lazić dogovorila sa šabačkim pozorištem da u ovoj sezoni, kada obeležavamo deset godina od smrti Aleksandra Đorđevića, postavi na Veliku scenu „Ljubiša Jovanović“ praizvedbu čarobno aktuelne komedije „Tom,Dik i Hari“ /po naški bi se reklo „Kurta i murta“/, po prvi put se susrećem,posle skoro pola veka, sa radom na originalnom, britanskom vodvilju najboljeg od najboljih komediografa danas.

Sve je isto i potpuno drugačije. Rej i Majkl Kuni /otac i sin/ mi nesebično pomažu:u svoju urnebesnu komediju uvode i dvoje izbeglica sa Kosova, dedu i unuku, koji traže svoje u Londonu.Kuni piše njihove replike na čistom albanskom jeziku, a nama dragocena Špresa Videnović pomaže da ih usvojimo, bar donekle.

Krug se zatvara.I danas su predmet „žute štampe“ šefovi vlada i opozicije, kao u „Ludoj noći…“, i danas se taksisti žene sa nekoliko žena i doživljavaju saobraćajne karambole, kao u „Život je lep“… U ovom trenutku, albansko stanovništvo sa Kosova ide, preko Subotice, u bolji život…A mnogo parova se, ne birajući sredstva, trudi da dobiju naslednika. Krv nije voda, pa im braća nadahnuto /i besmisleno/ pomažu. Policija, kao svaka vlast, „trenira strogoću“…

Konsenzusom smo odlučili da ovaj vodvilj nazovemo „Kidaj iz moje kuhinje!“, kao podsećanje na mnoge Kunijeve komedije, koje, već pola veka, „haraju“ srpskom scenom.

Pjer, Aneta, Žuća, Ljubiša, Pera i ja / i Aca, Zlatica, Zorica i Sajka, koji više nisu sa nama/ predajemo štafetu mladima da nastave našu igru.Sa radošću i uzbuđenjem, razume se.

Dragana Bošković