ЋирилицаKraljević Marko po drugi put među Srbima
Režija: Mia Knežević
Dramatizacija i dramaturgija: Đorđe Petrović
Scenografija i kostimografija: Daniela Dimitrovska
Koreografija: Kristna Karić
Oblikovanje zvučne slike: Mia Knežević
Igraju:
Marko Kraljević – Strahinja Barović
Šarac – Ljubiša Barović
Bog – Slobodan Petranović - Šarac
Advokatica, Predsednica skupa, Kosovka devojka – Kristina Karić
Govornik, Konobar, Stražar – Dušan Simić
Načelnica policije – Aneta Tomašević
Novinarka, Studentkinja – Jovana Omerović
Gazdarica, Seljanke – Deana Kostić
Naratori, Seljaci, Meštani,Svedoci, Podržavaoci – Kristina Karić, Dušan Simić, Jovana Omerović
Reč reditelja
Proputovanje Kraljevića Marka kroz savremenu Srbiju, donosi zabavno bolni susret najusamljenijeg epskog junaka i njegovih ovovremenskih sunarodnika. Oni su, ispostavlja se, samo deklarativno dozivali njegov epski lik, oslovljavajući ga kroz programske govore, kafanske žalopojke ili kroz epsku poeziju.
U ovoj staroj pripovetki, adaptiranoj na savremene okolnosti sveta, koriste se okviri epske fantastike, koju glumci, koristeći se sredstvima sličnim filmskom zvučnom spektaklu, kreiraju uživo, jarkim zvučnim - gotovo hiperrealističkim efektima. Time u mašti gledalaca nadograđuju slike različitih stvarnosti, Markove i naše savremene - udaljene viševekovnim razdorom u percepciji života. Za potonje građane je čak prihvatljivije i verovatnije da se junak iz daleke prošlosti povampiri i fizički pojavi pred nama, nego što je moguće dati mu smisao i oblikovati ga današnjim normama i kalupima. Vrli Marko, u svom neuspelom cilju da osveti teritoriju Kosova, upoznaje ne samo sopstvenu ranjivost i neprilagođenost ovdašnjim prilikama, nego shvata da je bolje da se vrati u raj, gotovo uništen, i da tako ostane samo slika mitske vrednosti, narativni simbol snage i junaštva. Mitska vrednost života - duhovna i u produbljenom i u primitivnom smislu, će verovatno uvek počivati više na pripovedanjima o junacima nego na samim junacima.
Reč dramaturga
Lakše je Domanoviću oživeti Marka Kraljevića nego junaku Marku naučiti da živi, bilo to u epskom, proznom ili pozorišnom okruženju. Jer junak, naročito epksi, nema tu šta da pokušava da živi pogotovo ako ima jasan cilj i ucveljenu nejač da osveti. Tako i u ovom slučaju, poput bačenog topuza, „patriotski zombi“ Kraljević bi trebalo da prasne silinom svoje naravi i, pozvan žalopojkama, reši problem, da osveti Kosovo jer to narod traži. Ali, da li je to tako jednostavno rešiti, bačen vekovima u budućnost protiv prepreka birokratije, tehnologije, bez ičije pomoći sem vernog konja? I zašto njega dovlačiti iz mrtvih, zar nema neki živi junak, bolje opremljen da se nosi sa modernim nedaćama nego Kraljević? Kako će se on snaći među modernim svetom zaljubljenim u sopstveno mišljenje i postojanje, i među ljudima angažovanim za stotinu različitih i jednako bitnih ciljeva? Moguće je da se u sudaru razlika i sličnosti junaka i modernog doba otkrije kako Kraljević nije uvek
naivni siledžija, te da u njegovom karakteru, kako epskom, tako i proznom i dramskom, čuče klice ljubavi, i odanosti, i radosti, i milosrđa u sirovom nerazvijenom stanju. I da te osobine samo čekaju da se prepoznaju i počnu razvijati do te mere da epski junak može postati punopravno ljudsko biće kada razbije nametnuti i prisvojeni kalup jednoumnog nasilnika. Ili će se tako suprotstavljeni svi, jednostavno, poubijati do poslednjeg. Obe krajnosti su moguće. Na vama je da prosudite koja je prevagnula.
Premijera: 15. oktobar 2024. godine
Dramatizacija i dramaturgija: Đorđe Petrović
Scenografija i kostimografija: Daniela Dimitrovska
Koreografija: Kristna Karić
Oblikovanje zvučne slike: Mia Knežević
Igraju:
Marko Kraljević – Strahinja Barović
Šarac – Ljubiša Barović
Bog – Slobodan Petranović - Šarac
Advokatica, Predsednica skupa, Kosovka devojka – Kristina Karić
Govornik, Konobar, Stražar – Dušan Simić
Načelnica policije – Aneta Tomašević
Novinarka, Studentkinja – Jovana Omerović
Gazdarica, Seljanke – Deana Kostić
Naratori, Seljaci, Meštani,Svedoci, Podržavaoci – Kristina Karić, Dušan Simić, Jovana Omerović
Reč reditelja
Proputovanje Kraljevića Marka kroz savremenu Srbiju, donosi zabavno bolni susret najusamljenijeg epskog junaka i njegovih ovovremenskih sunarodnika. Oni su, ispostavlja se, samo deklarativno dozivali njegov epski lik, oslovljavajući ga kroz programske govore, kafanske žalopojke ili kroz epsku poeziju.
U ovoj staroj pripovetki, adaptiranoj na savremene okolnosti sveta, koriste se okviri epske fantastike, koju glumci, koristeći se sredstvima sličnim filmskom zvučnom spektaklu, kreiraju uživo, jarkim zvučnim - gotovo hiperrealističkim efektima. Time u mašti gledalaca nadograđuju slike različitih stvarnosti, Markove i naše savremene - udaljene viševekovnim razdorom u percepciji života. Za potonje građane je čak prihvatljivije i verovatnije da se junak iz daleke prošlosti povampiri i fizički pojavi pred nama, nego što je moguće dati mu smisao i oblikovati ga današnjim normama i kalupima. Vrli Marko, u svom neuspelom cilju da osveti teritoriju Kosova, upoznaje ne samo sopstvenu ranjivost i neprilagođenost ovdašnjim prilikama, nego shvata da je bolje da se vrati u raj, gotovo uništen, i da tako ostane samo slika mitske vrednosti, narativni simbol snage i junaštva. Mitska vrednost života - duhovna i u produbljenom i u primitivnom smislu, će verovatno uvek počivati više na pripovedanjima o junacima nego na samim junacima.
Reč dramaturga
Lakše je Domanoviću oživeti Marka Kraljevića nego junaku Marku naučiti da živi, bilo to u epskom, proznom ili pozorišnom okruženju. Jer junak, naročito epksi, nema tu šta da pokušava da živi pogotovo ako ima jasan cilj i ucveljenu nejač da osveti. Tako i u ovom slučaju, poput bačenog topuza, „patriotski zombi“ Kraljević bi trebalo da prasne silinom svoje naravi i, pozvan žalopojkama, reši problem, da osveti Kosovo jer to narod traži. Ali, da li je to tako jednostavno rešiti, bačen vekovima u budućnost protiv prepreka birokratije, tehnologije, bez ičije pomoći sem vernog konja? I zašto njega dovlačiti iz mrtvih, zar nema neki živi junak, bolje opremljen da se nosi sa modernim nedaćama nego Kraljević? Kako će se on snaći među modernim svetom zaljubljenim u sopstveno mišljenje i postojanje, i među ljudima angažovanim za stotinu različitih i jednako bitnih ciljeva? Moguće je da se u sudaru razlika i sličnosti junaka i modernog doba otkrije kako Kraljević nije uvek
naivni siledžija, te da u njegovom karakteru, kako epskom, tako i proznom i dramskom, čuče klice ljubavi, i odanosti, i radosti, i milosrđa u sirovom nerazvijenom stanju. I da te osobine samo čekaju da se prepoznaju i počnu razvijati do te mere da epski junak može postati punopravno ljudsko biće kada razbije nametnuti i prisvojeni kalup jednoumnog nasilnika. Ili će se tako suprotstavljeni svi, jednostavno, poubijati do poslednjeg. Obe krajnosti su moguće. Na vama je da prosudite koja je prevagnula.
Premijera: 15. oktobar 2024. godine