Karakteri

Po motivima Teofrastovih “Karaktera”

Teofrastov spis “Karakteri” je filozofsko svedočanstvo o tipologiji (ponašanja) ljudske prirode. Opisavši mahom negativne osobine, stvorio je vrlo preciznu “skicu sačinjenu od 30 ljudskih naravi” koja će postati jedan od kamena temeljaca dramskog stvaralaštva – od antičkih komediografa do autora savremenih popularnih i sitkom serijala.

Ono što u ovom delu privlači savremenike, jeste suštinsko – vanvremensko prepoznavanje stereotipije u ljudskoj prirodi.

Moguće je i to da se mi ustvari ponašamo prema onome kako smo tamo, u Staroj Grčkoj upisani, pa se karakteri prenose s kolena na koleno.

Naši “Karakteri”

Karakteri predstavljaju tipove ličnosti koji mi, današnjim socijalnim i psihološkim kodovima prepoznajemo nekad kao osobine, nekad kao naučena ponašanja, nekad kao dijagnoze. Ostaje nam da se uporno pitamo – zašto se mi ponašamo ovako kako se ponašamo.

Karakter je verovatno rezultat susreta našeg odnosa prema sopstvenim osećanjima sa vrednovanjem spoljnog sveta. Međutim, karakteri umeju i da se menjaju u zavisnosti od (dramske) situacije. Ispada da zaista nigde nema toliko puno različitih karaktera, koliko u jednom čoveku. Zato ponegde jedan glumac igra nekoliko karaktera, što se može čitati kao da je jedna osoba nosilac više persona – to tumačenje zavisi od percepcije gledalaca.

U predstavi pratimo kako karakterne osobine istupaju u prvi plan u društvenim situacijama, u nekim javnim okolnostima i na taj način zapravo kreiraju i sliku našeg mentaliteta.

Kroz formu postdramskog sitkom mjuzikla, sa referencama na pop kulturu, youtube materijale i muziku koja dolazi iz različitih kulturnih matrica, gledaćemo plejadu različitih karaktera u tri “ogledne” celine: Afera Šporet, Psihički kauč i Pipači hleba.

U predstavi se susreću različite generacije- Bebi bumeri, generacija X i Milenijalci.

Svaka generacija ima svoje prepoznatljive stereotipe i karakteristike, i svi pokušavaju da međusobno usklade jezik komunikacije, da bolje razumeju onu drugačiju sliku sveta.

Ovi Karakteri, iako imaju uporište u kolevci evropske civilizacije, u predstavi su ujedno oblikovane i tako da predstavljaju glavne infantilne crte našeg mentaliteta.

Da li smo u strahu od tuđeg karaktera potencijalno i sami karakter kojeg se neko drugi plaši?

Da li Kukavice, Bahati, Neotesanici, Nepoverljivci, Gunđala ili Oportuniste (itd.) ipak duboko u sebi strahuju od istog – da će biti odbačeni?

Mia Knežević i Đorđe Petrović

INTERTEKSTUALNI POSTUPAK

U tekst predstave su delimično uvrštene definicije karaktera i puni nazivi karaktera koje je napisao Teofrast a preveo Petar Pejčinović.

U trećoj celini predstave„Pipači hleba“ prvi segment nastao je kroz improvizacije glumaca (Aneta Tomašević, Slađana Pajčić, Vladimir Milojević) a uvod za tu celinu je osmislila Kristina Pajkić.

Drugi segment celine „Pipači hleba“ je scenska rekonstrukcija dela epizode „Pipači hleba“ emisije „Ciklotron“ autora Dušana Šaponje i Dušana Čavića, iz 2009. godine, uz odobrenje autora emisije.

Treći segment celine „Pipači hleba“ nazvan „Istraživač i Čole“ napisao je Strahinja Barović.

Tekst za songove „Dobrodošlica“, „Oportunista“, „Katastrofalka“, „Kukavičluk gleda poznoukost na trotinetu“, „Song za uštedu nesreće“ i „Rešana“ napisao je Đorđe Petrović.

MUZIKA

Muziku i aranžmane za songove „Dobrodošlica”, „Katastrofalka”, „Song za uštedu nesreće” i „Rešana” napisao je Branko Džinović.

Songove „Prava stvar”, „Psycho Killer” i „I Know What I Know” je aranžirao Branko Džinović.

Muziku i aranžman za song „Oportunista” napisali su Miloš Vojnović i Slobodan Petranović.

Di-džej set je osmislio i izvodi Strahinja Barović.

Muzičku podlogu za song „Pump up the Jam” su osmilili Strahinja Barović i Branko Džinović a izvodi je Strahinja Barović.