Šabačko pozorište » Repertoar, Velika scena Ljubiša Jovanović » Kainov ožiljak

V. Kecmanović-D. StojiljkovićKainov ožiljak

Kainov ožiljak
Na sceni:

30. nov
20:30
Velika scena Ljubiša Jovanović
- gostovanje u Beogradu, Narodno pozorište, scena ''Raša Plaović''

29. nov
20:00
Velika scena Ljubiša Jovanović

04. mar
19:30
Velika scena Ljubiša Jovanović
gostovanje u Narodnom pozorištu u Beogradu, Velika scena

26. feb
20:00
Velika scena Ljubiša Jovanović
gostovanje u Sremskoj Mitrovici

01. dec
20:00
Velika scena Ljubiša Jovanović
gostovanje u Velikoj Plani, 38.''Masukini dani''

19. nov
20:00
Velika scena Ljubiša Jovanović
gostovanje u Aleksincu, 4.''Festival prvoizvedenih predstava''

27. okt
20:00
Velika scena Ljubiša Jovanović
gostovanje u Zaječaru, 24.Festival ''Dani Zorana Radmilovića''

07. okt
20:00
Velika scena Ljubiša Jovanović
gostovanje u Kragujevcu, 10.''JoakimInterFest''

23. apr
20:00
Velika scena Ljubiša Jovanović

12. mar
20:00
Velika scena Ljubiša Jovanović

Velika scena Ljubiša JovanovićPremijera: 01. februar 2015.
« »
AutorV. Kecmanović-D. Stojiljković
RežijaJug Radivojević
Scenografija i izbor muzikeJug Radivojević
DramatizacijaSpasoje Ž. Milovanović
KostimografJelena Stokuća
Asistent kostimografaAdrijana Simović
Scenski pokretPetar-Pjer Rajković
Scenski govorRadovan Knežević

Kainov ožiljak, u jednom metaforičkom smislu, jeste priča o nepostojanosti dobra i tvrdokornosti zla, s druge strane, Kainov ožiljak je prokletstvo koje nosi svaki čovek i sve što je čovek stvorio. U priči o Andrićevim godinama u Berlinu, gde je urušena i podeljena država poslala svog velikog umetnika da se cenka sa đavolom i pokuša da urazumi nerazumne, ovaploćuje se teza o nemoći običnog čoveka spram cikličnih nasrtaja zla. A dvadeseti vek, u kome je Ivo Andrić proveo veći deo svog života, može se slobodno nazvati Vekom zla. Ipak, iako u nemogućoj situaciji, Andrić, humanista i pisac, uspeva da sačuva čoveka u sebi i to je možda najsnažnija poruka koju nam je poslao, kako svojim držanjem u Berlinu, tako i svojim romanom "Prokleta avlija" na koji je nedvosmisleno uticalo berlinsko iskustvo koje je sam Andrić smatrao najtežim i najmučnijim delom svog života.

Rastrzan između ljubavi i dužnosti, svedok pomaljanja jednog velikog užasa koji će progutati celu Evropu, suočen sa nacistima i njihovom vizijom sveta i njegove budućnosti, on nije ustuknuo, niti se dvoumio, rešen da sačuva sopstvenu dušu iako je bio svestan da se duša sveta koji je srljao ka ratu ne može spasiti. U tom smislu, njegova portaga za ukletom knjigom zemljaka Krajskog koja u sebi nosi omen i nomen bratoubice Kaina jeste opasna igra, faustovsko iskušenje ali i način da se čovek suoči sa samim sobom.

Već na početku Kainovog ožiljka se, naime, pominje činjenica da je Andrić Crnjanskom skretao pažnju kako njegov sumatraizam, ta oda sposobnosti poezije da spoji naoko nespojivo, za konsekvencu ne mora da ima blaženstvo. Njena konsekvenca može da bude užas kosmičkih razmera. Smestivši stambolskog Karađoza u Hitlerov Berlin i tako spojivši dva naoko nespojiva užasa, mi smo, zapravo, pokušali da umetnički otelotvorimo tu Andrićevu misao.

Na publici ostaje da posvedoči da li smo u tome uspeli.

Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković

----------------------------

Predstava "Kainov ožiljak" zadržava konstrukciju priče i zadate odnose medju likovima, koje su autori istoimenog romana Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković ponudili. Istovremeno, ona, po logici medija, vrši sažimanje više, u romanu apostrofiranih, istorijskih likova. Pre svega odabiranjem situacija, koje imaju tematske sličnosti i više dramske napetosti, u kojima se ti likovi lociraju. Ovakav postupak je olakšan činjenicom da roman, u uzbudljivo ispričanoj priči, obiluje gotovim pozorišnim matricama.

Te matrice, kao scenski fragmenti i tematske celine predstave, dodatno se usložnjavaju problemom travestije. Od one najočiglednije – u predstavi pripadnike najužeg rukovodstva Trećeg Nemačkog Rajha (A.Hitler, H.Gering, R.Hajdrih) igraju glumice Šabačkog pozorišta, do toga da svaki lik stvara drugačiju sliku o sebi u javnom prostoru. Travestija na taj način postaje mesto susreta oslobađanja, poništavanja, uslovljavanja kako društva prema pojedincu i pojedinca prema društvu, tako i pojedinca prema pojedincu. Poigravanje socijalnim statusima i samo/identifikacijama pokušaj su prepoznavanja neprekidne teatralizacije društva i igranja društvenih uloga.

Spasoje Ž. Milovanović, dramaturg