Шабачко позориште » Репертоар, Велика сцена Љубиша Јовановић » Тектоника осећања

Ерик Емануел ШмитТектоника осећања

Тектоника осећања
На сцени:

09. дец
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић
гостовање у Источном Сарајеву,
21. Међународни фестивал малих сцена и монодрама

07. дец
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић
гостовање у Великој Плани, 39.''Масукини дани''

17. нов
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

20. окт
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

20. феб
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић
гостовање у Алексинцу, ''3.Фестивал првоизведених представа''

05. феб
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

16. дец
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

08. окт
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић
гостовање у Младеновцу,''Театар у једном дејству 2014.''

05. окт
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

29. јул
22:00
Велика сцена Љубиша Јовановић
гостовање у Бару, Фестивал "Барски љетопис"

Велика сцена Љубиша ЈовановићПремијера: 23. фебруар 2014.
« »
АуторЕрик Емануел Шмит
РежијаАндреа Ада Лазић
Превод и адаптацијаДрагана Бошковић
СценографијаАндреа Ада Лазић
Избор музикеАндреа Ада Лазић
КостимографијаСелена Томашевић
Идејно решење сценографијеНикола Николић
Сценски покретКристина Пајкић

РЕЧ РЕДИТЕЉА
“ТЕКТОНИКА ОСЕЋАЊА” Ерика Емануела Шмита је први драмски текст који сам пожелела да режирам. Необично динамичне, филмске структуре, дубоко уроњен у психолошки саспенс, болно животан својом темом о људској, партнерској несигурности, све ове године (од 2008, када сам га добила, одмах пошто га је Е.Е.Шмит режирао у Паризу) ми је био репер за лично, болно, катарзично понирање у себе И своја осећања.
Свет, као већина редитеља, доживљавам двојако – визуелно и као повод за драмску причу. Прогони ме слика домина, које се руше само једним лаганим додиром. И свет са њима. Је ли тај додир био нужан? Можемо ли о томе да проговоримо у представи?
О томе сам, са мојим дугогодишњим, драгим пријатељима, глумцима у овој представи, покушала да прикажем овај готово космички поремећај. Елементарну катастрофу. Рат до смрти…Љубави.
Специфичан жанр у коме Шмит пише своје комаде, који лавира од комедије, преко мелодраме до трагедије, повукао ме је да овде искомбинујемо све у једној представи. « Елегантна и сурова комедија», како би рекао писац о својој драми. Силовита и нежна.

РЕЧ ДРАМАТУРГА
Највише ме је, као преводиоца и драматурга „ТЕКТОНИКЕ ОСЕЋАЊА“ Е.Е.Шмита намучио поднаслов ове изврсне драме – „По фрагменту романа „Фаталиста Жак“ Денија Дидроа“. Знајући да је Шмит докторирао на Дидроовом делу, позабавила сам се сличностима између славног романа из XVIII века и ултра модерне драме најпревођенијег европског писца, чије комаде игра цела Европа, а ми, до сада, пет (“Посетилац“, у Атељеу 212, „Фредерик и булевар злочина“ и „Оскар и мама Роз“ у Београдском драмском позоришту, „Загонетне варијације“ и „Мали брачни злочини“ у Народном ).
Сличност се завршава на истоименим ликовима и пропитивању вечите људске потребе за провером свега што вам је дато. На изазивању Среће или Судбине.
Звучи као пикарски роман. И јесте.
Ко се и против кога бори, и за шта, е, то се не зна. Јер је борба полова библијска, заувек дата. Грех је вечит. Свако против свакога, и против себе самог, и против Љубави, и против очигледног смисла.
Предајем суду позоришног гледаоца ову нерешиву енигму и само се надам да ће и за њега, као и за нас, бити поучна.
Захваљујем професору Николи Бјелићу за диван превод Бодлерових стихова и Маји Алексић на драгоценој помоћи.
ДРАГАНА БОШКОВИЋ




НАПОМЕНА О “ТЕКТОНИЦИ”
Да би појаснили осећања, песници често прибегавају географији, било да желе да их опишу, било да желе да их укину. Па тако, после Антике, када је река која опасује Еденске вртове називана “Заборав”, цртају у 17. веку извесну карту кроз Нежност, као незаобилазни водич каваљеру, како провести своју даму Земљом Љубави, простором оивиченим опасним и валовитим морем Страсти…
Данас, геогарфија је промењена: флертујући радије са историјом него са описом пејзажа, садашњост се тумачи помоћу прошлости, инертност уз помоћ покрета, подмећући сумњу да се, под пролазном постојаношћу, прикрадају разарајуће силе. По немачком научнику Алфреду Вегенеру, “тектоника плоча”, или померање континената, условљава геолошке структуре и догађаје које та појава изазива.
Та теорија ми се чини као одлична метафора за нашу субјективност. Стању које одражава наша осећања опасно прети разарајућа радиоактивност, тај несвесни психизам , изразит, покретан, у непрестаној фузији. Када се неко осећање лагано покрене, све преплављују шокови, промене, варијанте које се умножавају, катастрофе које експлодирају.
Од идиличне карте Земље Нежности, коју је са љубављу створила у XVII веку Matmoazel de Skuderi, где се плови реком Наклоности, пре брчкања у реци Поштовања, тик пре боравка у селима Биле-галантно И Биле-слатко, ја више волим жестину ТЕКТОНИКЕ ОСЕЋАЊА, мобилну, динамичну, спремну на испад, на ризик, где је сваки поредак привремен, сваки спокој протеран, где живот наставља, без прекида, да ствара своје стваралачко и разорно дело.
ЕРИК ЕМАНУЕЛ ШМИТ