Шабачко позориште » Репертоар, Велика сцена Љубиша Јовановић » Рубиште

Нинослав ЂорђевићРубиште

Рубиште
На сцени:

25. нов
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић
- гостовање у Алексинцу, 6. Фестивал првоизведених представа

07. нов
19:30
Велика сцена Љубиша Јовановић
- гостовање у Новом Саду, СНП, сцена ''Пера Добриновић''

06. нов
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић
Н.Ђорђевић РУБИШТЕ у 20 часова
- гостовање у Сомбору

01. окт
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић
13. ревија позоришних представа
ШАБАЧКО ПОЗОРИШТЕ
ТЕАТАР НА ПРАВОМ ПУТУ
октобар, 2017. године

01. 10. - 20.00h СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ПОЗОРИШНЕ СЕЗОНЕ 2017/2018.
- гост : Мирослав Радоњић, директор „Стеријног позорја“
- додела Годишње награде ''Борис Ковач''
- Н.Ђорђевић РУБИШТЕ
режија: Кокан Младеновић
Шабачко позориште

Велика сцена Љубиша ЈовановићПремијера: 23. мај 2017.
« »
АуторНинослав Ђорђевић
РежијаКокан Младеновић
СЛОБОДАНдете, 10 година
ДРАГИЦА, мајка муДРАГАНА РАДОЈЕВИЋ
СЛАВИША КУЧИНАРАЦ, отацЉУБИША БАРОВИЋ
СВЕТОЛИК, главни полицијски инспекторСАША ТОРЛАКОВИЋ
ДЕБЕЛИ МИШКО, инспекторВЛАДИМИР МИЛОЈЕВИЋ
ЈАПАНАЦ, инспектор приправникНИКОЛА БРЕКОВИЋ
МАРИЈА, девојка без детета, некада са села, данас из градаМИЛИЦА ЈАНЕВСКИ
МАРИЈИНА МАЈКААЛЕКСАНДРА ПЛЕСКОЊИЋ
ДРАГАН, момакСТРАХИЊА БАРОВИЋ
СТАНИКА,мајка му, викају је лудаАНЕТА ТОМАШЕВИЋ
ДЕВОЈКА, волела би да буде ДрагановаКРИСТИНА ПАЈКИЋ
ПАРАДАЈЗ, момак, Слободанов другСЛОБОДАН ПЕТРАНОВИЋ- ШАРАЦ
ПЕТКАНА, бабаСОЊА МИЛОЈЕВИЋ
ЧИЧА ДРАГОЉУБ, сметалоИВАН ТОМАШЕВИЋ
ЧИЧА, подрумарЗОРАН КАРАЈИЋ
ЖЕНА 1, ЖЕНА 2 – стринке СлавишинеДЕАНА КОСТИЋ, АЛЕКСАНДРА РИСТИЋ
ЉУБИНКО, Славишин пријатељМИЛОШ ВОЈНОВИЋ
КОНОБАР КИЛЕСИНИША МАКСИМОВИЋ
МИТА, ЋораМАРКО РИБИЋ

...Тамо где нема емпатије.
Тамо где не функционише нити један однос: мајка-дете, отац-дете, муж-жена, момак-девојка...
Тамо где сваки комад земље крије мрачну тајну.
Тамо где престају логика и разум.
Тамо где емоције показују само они који су се одрекли памети.
Тамо где неће пронаћи оног кога траже.
Тамо где се неће пронаћи она која се тражи.
Тамо је Рубиште.
И било би лепо да је тамо. Али – ако је тамо, како то да ми живимо у њему?
Кокан Младеновић



Кад сам био мали, слушао сам како народ турцизмом „ 'арам да ти је“ проклиње своју децу.
Кад сам имао седамнаест година, написао сам причу која се завршавала: „Милиони деце се годишње удави у говнима својих родитеља. Или науче да пливају.“
Кад сам имао 31., написао сам „Рубиште“.
Сада имам 37.
Србија још увек проклиње своју децу. У говнима се давимо и све теже пливамо јер смо на измаку снага. На рубу.
Нинослав Ђорђевић