Шабачко позориште » Репертоар, Велика сцена Љубиша Јовановић » Отмица и вазнесење Јулијане К

Жељко ХубачОтмица и вазнесење Јулијане К

Отмица и вазнесење Јулијане К
На сцени:

24. мај
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић
гостовање у Београду, УК''Вук Караџић'', сцена ''Александар Поповић''

11. мар
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

12. дец
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

12. нов
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

10. окт
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

09. јун
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

15. мај
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић
Гостовање у Зеници, 12. Фестивал босанскохерцеговачке драме Зеница 2013.

09. мај
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

25. апр
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић
Гостовање у Смедереву, 30. "Нушићеви дани"

23. апр
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

Велика сцена Љубиша ЈовановићПремијера: 07. октобар 2012.
« »
АуторЖељко Хубач
РежијаЖељко Хубач
СценографАнђела Мијовић
КостимографСелена Томашевић
Избор музике и дизајн сценског звукаКоста Павловић-Кока
Сценски покретИгор Дамњановић

(...) Писац, наиме, зна да је позориште само по себи илузија, заснована на потреби да силином своје уметничке истине уздрма саме темеље стварности, но исто тако свесна своје суштинске немоћи да измени свет. Поприште сукоба тог двојства, садржаног у природи позоришне уметности, бојно поље на којем се најдиректније дотичу два реалитета, управо оличава судбина глумаца који спајају два света, разапети између уметности којој служе и реалног живота којем као грађани не могу да утекну. (...) Јасно је да су они непомирљиви, али је очигледно да ти међусобно сукобљени светови један другог магнетску привлаче, а да репрезенти обе стварности осећају потребу да завире „преко“, у онај други универзум, да макар само на час осете пресан живот (да би одатле црпли материјал за своје снове), односно да макар мало уживају у илузији уметности коју званично презиру. (...) Бавећи се проклетством оних који су се у једном часу, стицајем околности, нашли између та два света, писац описује драматичан судар живота и позоришта.

Александар Милосављевић
Из Поговора Између живота и позоришта у: Театрон бр. 109;
Музеј позоришне уметности Србије, Београд, 1999.

(...) Насупрот двема породицама из провинцијске забити – начелничким „паровима“ Кркић и Мркић, као и њиховој деци Ратку и Јулијани – стоји путујућа глумачка дружина „Еврем и Евдокија“, растрзана између потребе да преживи на оскудном глумачком хлебу (задовољавајући се забављањем с помало ситне поуке) и нејасне тежње да неуком свету ипак приближи Шекспира. Али, јасно „огледање“ у деловима заплета Ромеа и Јулије, као и парафразирање Кркића и Мркића као Монтекија и Капулетија који ће ипак учествовати у комичком расплету, није Хубачев главни циљ. Наиме, након неуспеле „аудиције“ за улогу Јулије, следи још један гест којим глумци Евремове трупе, актери илузије, интервенишу у реалности: маскирани у калуђере који исповедају грехе, они ослобађају Јулију (Кркић) родитељског кућног затвора, како би се она придружила свом љубљеном Ратку (Мркићу), такође одметнику у свет театра. Тако се иницира анти-илузионистичка теза која је сасвим друкчија од, рецимо, Симовићеве. Јер, као што у завршници показује појава бившег министра Симе Поповића и његове жене Живке као новог начелничког пара, Хубач своје позоришне пастише овде не исцрпљује у само у позајмици ликова из Нушићевог дела, као ни самог Нушића (несуђени Евдокијин удварач). Живкина одлука да Евремову трупу спасе и узме под своју заштиту – како би изградњом позоришта у забити поново успела себе и мужа да врати у престоницу и на министарске положаје – доказује да свако мешање позоришта у живот изазива много јачу интервенцију „супротне стране“, реакцију после које свака аутономија уметности постаје немогућа (...)

Светислав Јованов
Из Поговора Игра ствари, ствар игре у: Бизарно књига драма Жељка Хубача;
Шабачко позориште & КИЗ Алтера, Београд 2012.