Шабачко позориште » Репертоар, Велика сцена Љубиша Јовановић » Бубњеви у ноћи

Бертолд БрехтБубњеви у ноћи

Бубњеви у ноћи
На сцени:

08. нов
20:00
Велика сцена Љубиша Јовановић

Велика сцена Љубиша ЈовановићПремијера: 06. септембар 2010.
« »
АуторБертолд Брехт
РежијаАлександар Лукач
СценографијаМарија Калабић
КостимографијаДрагица Павловић
КомпозиторМирољуб Аранђеловић Расински
КореографијаПетар Пјер Рајковић

“Бубњеви у ноћи” су комад који је оставио неизбрисив траг на немачко и светско позориште. Али, исто тако и на укупну каријеру, а потом и заоставштину самог Бертолда Брехта.

То је била његова прва изведена драма. Буквално је експлодирала немачком културном сценом и више него скренула пажњу на младог генијалног писца/песника који је већ овим делом показао да ће се позориште, бар у смислу политичког позоришта, делити на оно пре и оно после Бертолда Брехта.

Наравно да се у у случају Бубњева у ноћи још увек не ради о тексту који одражава све касније, зреле постулате Брехтове теорије Епског театра, али их свакако наговештава задржавајући при том невероватну сирову снагу песничког израза који се данас може мерити можда само са естетиком панка или репа.

Брехт се каснијих година довијао на разне начине да крај комада прикаже у светлу промоције револуционарних идеала – јер то Краглерови поступци свакако нису – па је чак покушавао и да комад “исправи” и допише како би се боље уклопио у слику коју је покушавао да остави о себи и свом делу, поготово пред крај живота када је прихваћен на Истоку као месија модерног дијалектичког театра. Срећом старијем Брехту није успело да укроти младог разузданог песника који је непогрешиво али и безобразно следио сирови инстинкт самоодржања свог главног јунака без претензије да се својом драмом додвори било којем политичком концепту.

Брехтова величина се огледа наравно у чињеници да и сада – деведесет година после настанка Бубњева, комад звучи изузетно актуелно – поготово у светлу недавних али и тренутних друштвених превирања како код нас тако и у свету. Ова представа је покушај да се докучи та неукроћена енергија која је водила Брехта у освајање не само неистражених позоришних територија него и истина о људском бицу које би сваки поредак радије крио него приказивао на сцени.

Ја сам себи допустио безобразлук дописивања, односно цитирања, давно заборављених аутентичних кабаретских тачака из времена настанка овог комада као покушај да – на Епски начин – додам историјско-уметнички контекст причи која је већ сама по себи пребогата социјално-политичким конотацијама. Низ тачака које су понаособ различите и представаљају естетику Дадаиста, Футуриста и осталих актуелних авангардних праваца с почетка двадесетог века су смештене ту да још једном, пред публиком, изазову или прозову на игру естетику младог Бертолда Брехта.

Александар Саша Лукач