Pozorišno proleće 2019
  • ПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕ

    Неприлагођени у класици
    4. Театарски фестивал
    8 – 15. април 2019.
    Шабац

    ПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕ је фестивал који Град Шабац и Шабачко позориште организују од 2016. године, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

    Главни програм Фестивала чине најрепрезентативније, нове продукције институционалних позоришта из целе земље, а критеријум за селекцију јесте висок уметнички ниво у сваком од сегмената позоришног чина. Циљеви Фестивала су промоција и афирмација врхунских домета позоришта Србије, без обзира на тематику представа, жанр, језик на коме се изводе или националност аутора.

    У своја претходна три издања, ПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕ је успело да се афирмише као значајан и угледан театарски фестивал, по бројним критеријумима. Један од њих је и посећеност, јер је представе у првим годинама овог Фестивала видело преко 10.000 људи.

    Награде ПОЗОРИШНОГ ПРОЛЕЋА понели су неки од најзначајнијих позоришних уметника са наших простора. Међу њима су: Никита Миливојевић, Љубомир Бандовић, Нада Шаргин, Дејан Дуковски, Марко Јанкетић, Бојан Кривокапић, Коста Павловић, Ирена Поповић Драговић, Предраг Ејдус, Андраш Урбан, Јована Гавриловић, Бојан Жировић, Кокан Младеновић, Јелена Петровић, Золтан Шример, Хана Селимовић, Олга Одановић, Арон Балаш, Милица Јаневски и Кристина Пајкић.

    Позоришну и пролећну традицију настављамо и ове године, са седам представа у такмичарској селекцији и интернационалним жиријем који је ту да би представе биле што објективије вредноване.

    Добродошли на 4. Позоришно пролеће!
  • РЕЧ СЕЛЕКТОРА

    Током рада на селекцији 4. Позоришног пролећа, од јануара 2018. до краја фебруара 2019. године, погледао сам 47 представа у позориштима Србије. Видео сам скоро целу продукцију београдских и новосадских позоришта и велики број представа насталих у унутрашњости, било да сам на њих позиван, или да сам дошао по свом избору.

    Огромна већина представа које сам гледао, а које долазе у обзир за селекцију овог Фестивала, рађена је по текстовима старијих, значајних писаца, које слободно могу назвати класицима. Било је и неколико врхунских остварења насталих по делима савремених писаца, али су се класици ипак наметнули као тема овогодишње селекције.

    Отуда идеја да се овогодишњи програм наслови са НЕПРИЛАГОЂЕНИ У КЛАСИЦИ. Класици то увек јесу, јер су и у свом времену и испред свог времена, али и зато што су увек бунтовни, неприлагођени...

    Заиста је, у овогодишњој продукцији, велики број представа које заслужују да нађу своје место на Фестивалу. Занимљиво је да сам разматрао могућност да одаберем само домаће текстове, под истим поднасловом фестивала, зато што би и таква селекција била врло квалитетна. Ипак,тиме бих искључио нека од најуспелијих остварења.

    Зато сам одабрао селекцију у којој је у први план стављен један од главних задатака театра: да буде озбиљан критичар друштва и власти. У центру свих представа је мали човек који би желео да решава велике, чак светске и цивилизацијске проблеме, а ипак - како је то писала Исидора Секулић, "сви завршавају живот поразом и заборавом".

    Зоран Карајић,
    Селектор и оснивач Фестивала
  • 8април
    • 19:00 Трг шабачких жртава

      Отварање изложбе ТРИ ПРОЛЕЋА

      Ауторски тим изложбе: Шабачко позориште и Група Комбинарт
      Аутори фотографија: Фото Нера, Југослав Радојевић, Марко Максимовић

      Три претходна издања Фестивала на дванаест паноа Галерије на Тргу. Фотографије, бројке, чињенице, успеси и аплаузи.

      Kореографски перформанс БУЂЕЊЕ

      Кореографија: Сања Крсмановић Тасић
      Оригинална музика: Југослав Хаџић

      Изводе: КУД "Абрашевић", Омладински клуб Шабачког позоришта, младићи, девојке, жене, деца, мушкарци, пролазници, птице, облаци и светлост. Неприлагођени у класици. Прилагођени пролећу!
    • 20:00 Велика сцена "Љубиша Јовановић"

      Свечана церемонија отварања
      Говоре: Зоран Карајић, селектор и Светислав Басара, књижевник и члан Уметничког савета Фестивала

    • Душан Ковачевић

      Балкански шпијун

      Татјана Мандић Ригонат

      Народно позориште у Београду

      Режија и драматургија: Татјана Мандић Ригонат
      Музика: Ирена Поповић Драговић
      Сценографија: Бранко Хојник
      Костимографија: Ивана Васић
      Лектор: др Љиљана Мркић Поповић
      Сценски покрет: Анђелија Тодоровић
      Монтажа филма: Јелена Тврдишић
      Камерман: Дејан Стојановић
      Продуцент: Вук Милетић
      Организатор: Немања Константиновић

      ЛИЦА: Илија Чворовић - Љубомир Бандовић; Даница Чворовић - Нела Михаиловић; Ђура, Илијина сестра близнакиња - Душанка Стојановић Глид; Соња Чворовић - Катарина Марковић; Подстанар - Милутин Милошевић; Спикерка - Вања Милачић

      МУЗИЧАРИ: Владимир Гурбај, кларинет; Елио Ригонат, гитара; Иван Мирковић, хармоника; Реља Дербогосијан, бубањ

      ЛИЦА У ФИЛМУ: Борис Комненић, Бранко Видаковић, Вјера Мујовић, Оља Бећковић, Александра Коларов, Дуња Костић, Немања Константиновић

      ИЗБЕГЛИЧКА песма из збирке Регата папирних бродова Марка Томаша
      Текст сонга ЦИА-БИА: Татјана Мандић Ригонат

      Организаторка на пракси: Дијана Тодоровић
      Инспицијенткиња: Сања Угринић Мимица
      Суфлерке: Даница Стевановић и Ања Гавриловић
      Асистент сценографа: Дуња Костић
      Асистент костимографа: Андреа Самарџић
      Мајстор светла: Миодраг Миливојевић
      Мајстор маске: Марко Дукић
      Мајстор позорнице: Зоран Мирић
      Мајстор тона: Роко Мимица

      Костим и декор израђени у радионицама Народног позоришта у Београду

      - Илија Чворовић, симбол политичке параноје, маније гоњења, у читању Тање Мандић Ригонат контаминиран је вестима које говоре о добро власти о опасностима које јој (нам) прете од "страних плаћеника и домаћих изјадника". Патриотизам у овом Шпијуну није "последње уточиште хуље, него часна, искрена илузија да сопствени живот треба дати за туђе идеале. (…) Најпре комедија, на крају драма, Балкански шпијун нас је вратио у позориште које нас се тиче и које нам даје одговоре. На ружан живот, на времена, бар у медијима, распевана и ведра.

      Драгана Бошковић, Вечерње новости
    • 22:30 Галерија "Владислав Лалицки"

      Округли сто посвећен представи

      Након сваке представе у такмичарском програму фестивала, у Галерији "Владислав Лалицки" биће одржан Округли сто. Модераторка је театролошкиња и критичарка Драгана Бошковић, а у разговору учествују аутори и глумци из предсава, полазници Пролећне позоришне школе и - наравно: публика!
  • 9април
    • 17:00 Kултурни центар

      ЈАВНА ЧИТАЊА KОМАДА СА KОНKУРСА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
      Ђорђе Kосић – САДА НИЈЕ ЈУЛИ
      Режија: Владимир Милојевић

      Као и сваке године, Позоришно пролеће и Стеријино позорје заједнички организују читања најбољих драма са конкурса Стеријиног позорја. На овај начин, трудимо се да допринесемо промоцији савремене, домаће драмске књижевности, као и да ауторима пружимо прилику да први пут чују свој комад, када га читају глумци. Такође, жеља нам је да позоришне професионалце, редитеље и продуценте, окупљене око Фестивала, упознамо са новим, квалитетним комадима, које Стеријино позорје препоручује за изведбе у позориштима Србије.

      "Радња се дешава на острву и на путу до острва. Све време драме, чак и када се дешава унутра, осим у тренутку када је посебно наглашено да је другачији случај, сија немилосрдно, летње, подневно сунце.

      Пролог. Ескапизам: бег од живота, тражење смирења; спашавање од одговорности, бег од стварности; одлазак до неких имагинарних поднебља, звезданог неба и сунчаних отока. (Маријан Марковић)"
    • 20:00 Велика сцена "Љубиша Јовановић"

      Драгослав Михаиловић

      Петријин венац

      Слободан Скерлић

      Атеље 212

      Драматизација : Мила Машовић – Николић
      Редитељ: Бобан Скерлић
      Драматуршкиња: Јелена Мијовић
      Лектор: Радован Кнежевић
      Сценограф: Горан Стојчетовић
      Костимографкиња: Татјана Радишић
      Композитор: Мате Матишић
      Организаторка: Јелена Твртковић
      Асистенткиња костимографкиње: Татјана Ждијара
      Асистент организаторке: Лазар Ненадић

      ПОДЕЛА: Петрија млада – Марта Бјелица; Петрија градска – Јована Гавриловић; Петрија удовица – Милица Михајловић; Добривоје – Иван Марковић; Љубиша –Тихомир Станић; Миша – Игор Ђорђевић; Влајина Ана / Милана / Сестра – Јелена Ракочевић; Бела / Докторка / Болничарка – Исидора Минић; Фотограф / Среја / Каменче – Бранислав Зеремски; Инжењер / Доктор / Курјак – Владислав Михаиловић

      - Настала према истоименом роману Драгослава Михаиловића, представа Петријин венац је огољена, дирљива, симболички изражајна приповест о Петрији, жени коју је живот кршио цео њен век. Михаиловићев роман о неукој, припростој жени, преоптерећеној празноверјем, карактеристичан је по стилу, односно Петријином некњижевном говору, неправилном, повремено и особено смешном. Иако такав, он је средство бурног раскопавања егзистенцијалистичких тема самоће, болести, смрти, патње, старења, као и челично јаке воље за животом. (…) Представа је одраз суровог, патријархалног света који гуши слободу и живот сам, али и света који открива жилавост појединца, неутаживу жељу за животом.

      Ана Тасић, Политика
    • 22:30 Галерија "Владислав Лалицки"

      Округли сто посвећен представи

      Након сваке представе у такмичарском програму фестивала, у Галерији "Владислав Лалицки" биће одржан Округли сто. Модераторка је театролошкиња и критичарка Драгана Бошковић, а у разговору учествују аутори и глумци из предсава, полазници Пролећне позоришне школе и - наравно: публика!
  • 10април
    • 17:00 Музеј шабачких Јевреја

      ЈАВНА ЧИТАЊА KОМАДА СА KОНKУРСА ТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
      Тања Маскимовић – ДАЈЧ И ЗЕЦ
      Режија: Слободан Петрановић Шарац

      Као и сваке године, Позоришно пролеће и Стеријино позорје заједнички организују читања најбољих драма са конкурса Стеријиног позорја. На овај начин, трудимо се да допринесемо промоцији савремене, домаће драмске књижевности, као и да ауторима пружимо прилику да први пут чују свој комад, када га читају глумци. Такође, жеља нам је да позоришне професионалце, редитеље и продуценте, окупљене око Фестивала, упознамо са новим, квалитетним комадима, које Стеријино позорје препоручује за изведбе у позориштима Србије.

      "Парк, мрак, једна љуљашка која се лагано њише, старински кофер у левом углу. У првом плану црнокоса девојчица Леа, у црној похабаној хаљини до колена, са белом крагном око врата, белим доколеницама, степује лагано осветљена рефлектором. Са десне стране, из мрака, појављује се Александра, девојчица златних коврџа у љубичастој тренерци од плиша, стоји по страни у мраку и посматра је."
    • 20:00 Велика сцена "Љубиша Јовановић"

      Борислав Пекић

      Корешподенција

      Горчин Стојановић

      Звездара театар

      Драматизација: Борислав Михајловић Михиз

      Косимографија: Лана Цвијановић
      Избор музике: Горчин Стојановић
      Лекторка: др Љиљана Мркић Поповић
      Кореографкиња: Ирена Шаровић
      Продуцент: Драгиша Ћургуз
      Асистент сценографа: Ивана Крњић
      Асистент костимографа: Лара Поповић
      Инспицијент и суфлер: Горан Младеновић
      Мајстор светла: Радован Самолов
      Мајстор тона: Никола Јововић
      Гардероберке: Лидија Николић и Јелена Дуњић
      Власуљар: Нијаз Мемиш
      Сценска маска: Душица Вуксановић
      Шминкерка: Маријана Голубовић
      Реквизитер: Вукашин Ракић
      Аутор плаката: Славимир Стојановић
      Аутор видео спота: Стево Мандић
      Дизајнерка: Александра Илић
      Фотограф: Никола Вукелић

      ИГРАЈУ: Бранислав Лечић - Симеон Његован – Лупус; Славко Штимац - Симеон Његован – Хаџија; Аница Добра - Милица Његован; Јоаким Тасић - Симеон Његован - млади газда; Јелена Ступљанин - Јулишка Толнај; Бранко Видаковић - Шамсика Тот и остали

      - Ликове и радњу Корешподенције, Пекићеве и Михизове вредне породичне хронике, редитељ Горчин Стојановић смешта у индикативан, вишезначно стилизован простор. Упадљива и свеприсутна црвена боја упућује на бордел, или кабаре, док детаљи утврђују и циркуски амбијент (сценограф Горчин Стојановић). Простор схватамо као метафорички одраз значења радње – историја, политика и трговина су сплет претварања, проституције и кловнераја. (…) Позориште је за Пекића била "тајанствена соба за разбијање стакла", простор цивилизовања накупљеног беса из свакодневнице, место изражавања револта и последичног проналажења (привременог) мира. Ова Корешподенција, успешна због изузетности текста, довољно убедљиве игре глумаца и врло дискретне режије, у том смислу може бити терапеутска. Како је Пекић замислио, такав трагикомичан театар је у служби смиривања дивљака у нама, ношења са неправдама и баналностима овог времена.

      Ана Тасић, Политика
    • 22:30 Галерија "Владислав Лалицки"

      Округли сто посвећен представи

      Након сваке представе у такмичарском програму фестивала, у Галерији "Владислав Лалицки" биће одржан Округли сто. Модераторка је театролошкиња и критичарка Драгана Бошковић, а у разговору учествују аутори и глумци из предсава, полазници Пролећне позоришне школе и - наравно: публика!
  • 11април
    • 17:00 Народни музеј Шабац

      ЈАВНА ЧИТАЊА KОМАДА СА KОНKУРСА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
      Филип Грујић – НЕ ПРЕ 4:30 НИТИ ПОСЛЕ 5:00
      *Прва награда на конкурсу Стеријиног позорја*
      Режија: Максим Милошевић

      Као и сваке године, Позоришно пролеће и Стеријино позорје заједнички организују читања најбољих драма са конкурса Стеријиног позорја. На овај начин, трудимо се да допринесемо промоцији савремене, домаће драмске књижевности, као и да ауторима пружимо прилику да први пут чују свој комад, када га читају глумци. Такође, жеља нам је да позоришне професионалце, редитеље и продуценте, окупљене око Фестивала, упознамо са новим, квалитетним комадима, које Стеријино позорје препоручује за изведбе у позориштима Србије.

      "напомена:
      сви су стално на сцени, говоре као својим пријатељима за кафом или непријатељима за ручком. говоре тако да ми не знамо кад су срећни а кад тужни.

      невезано једни за друге. али ипак, као да сметају једно другом.
      мушкарац, ту негде, задовољан, са слушалицама у ушима.

      мајка:
      могуће да знам да један и један углавном дају два.
      могуће да знам да човек има две руке и две ноге.
      могуће да је овај свет најбољи од свих светова.
      могуће срце куца колико може. "
    • 20:00 Велика сцена "Љубиша Јовановић"

      Артур Милер

      Вештице из Салема

      Никита Миливојевић

      Српско народно позорипте и Центар за развој визуелне културе, Нови Сад

      Сценографи: Никита Миливојевић и Жељко Пишкорић
      Костимографкиња: Марина Сремац
      Сценски покрет и избор музике: Амалија Бенет
      Асистент редитеља: Никола Кончаревић
      Мајстор светла: Мирослав Чеман
      Тон мајстор: Ђорђе Илић

      ИГРАЈУ: Ебигејл Вилијамс - Јелена Ђулвезан; Бети Вилијамс - Теодора Марчета; Сестре Мерси- Нина Рукавина, Миа Симоновић; Мери Ворен - Соња Исаиловић; Титуба - Алиса Лацко; Џон Проктор- Бранислав Јерковић; Елизабет Проктор - Марија Меденица; Џајлз Кори - Мирослав Фабри; Ребека Нерс - Мирјана Гардиновачки; Френсис Нерс – Душан Јакишић; Ана Патнем- Лидија Стевановић; Томас Патнем – Александар Гајин; Пречасни Парис - Југослав Крајнов; Пречасни Хејл- Вукашин Ранђеловић; Денфорт / Судија - Ненад Пећинар; Чивер / Шериф - Милан Ковачевић; Марта Кори - Гордана Каменаровић; Маја Чампар, Аница Петровић, Марија Фелдеши, Невена Неранџић, Николина Вујевић - девојке

      Инспицијент: Золтан Бешењи
      Суфлерка: Снежана Ковачевић
      Видео пројекција: Ђорђе Верначки
      Асистенткиња костимографа: Снежана Хорват

      Декор, костими и сценска опрема израђени су у радионицама Српског народног позоришта.

      - Познато је да је Артур Милер драму Вештице из Салема написао као псеудо-историјску, односно као псеудо-фикционалну алегорију. У њој описује стварне догађаје из колонијалне Америке, реферишући на контекст у ком је живео. Крушабл - велико, битно, тешко (искушење, на пример) - с правом је оригинални наслов код нас преведен као Вештице из Салема. Још боље, мада директније, било би "Лов на вештице", јер ова синтагма означава спаљивање жена у средњем веку, али и суђења у Америци у 17. веку, односно 20. веку, у време хладног рата, када је владао лов на "црвене" (комунисте), што је грубо дотакло и самог Милера. Отуд у представи у Српском народном позоришту, у режији и адаптацији Никите Миливојевића, "вештице" носе црвене хаљине, у сведеној, с назнакама епохе, костимографији Марине Сремац. Визуелни елементи представе у целини (…) јако су богати. Црне завесе, отворена сцена са минималним мобилијаром, столовима, столицама, платформама и подијумима, посебно разиграна у круцијалној сцени суђења, када се судница и знаковито испреврће, распада, а са такозваних цугова ("плафона"), почињу да висе вешала, врло су ефектна решења.

      Игор Бурић, Дневник
    • 22:30 Галерија "Владислав Лалицки"

      Округли сто посвећен представи

      Након сваке представе у такмичарском програму фестивала, у Галерији "Владислав Лалицки" биће одржан Округли сто. Модераторка је театролошкиња и критичарка Драгана Бошковић, а у разговору учествују аутори и глумци из предсава, полазници Пролећне позоришне школе и - наравно: публика!
  • 12април
    • 17:00 Библиотека шабачка

      ПОЗОРИШНА ПРИЧАОНИЦА
      У дијалогу: Мира Бањац и Душан Симић

      МИРА БАЊАЦ (Ердевик, 1929) је позоришна, филмска и телевизијска глумица, највећа жива звезда југословенског филма. Након краћих ангажмана у позориштима у Сремској Митровици и Бањој Луци, девет година је радила у Српском народном позоришту, а од 1970. постала је чланица ансамбла Атељеа 212. Добитница је свих значајних награда за драмске уметнике, рачунајући две Стеријине награде, награду "Јоаким Вујић", награда "Добричин прстен", "Златни ћуран" и "Нушићеве награде" за животно дело, три "Златне арене" и многих других… О свом богатом уметничком, глумачком и животном искуству, Мира Бањац ће разговарати са Душаном Симићем, младим колегом из Шапца.
    • 18:00 Библиотека шабачка

      ЈАВНА ЧИТАЊА KОМАДА СА KОНKУРСА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
      Kатарина Митровић – ЈА KАДА ПЛАЧЕМ, ЈА ПЛАЧЕМ ЗБОГ СВЕГА
      Режија: Марко Рибић

      Као и сваке године, Позоришно пролеће и Стеријино позорје заједнички организују читања најбољих драма са конкурса Стеријиног позорја. На овај начин, трудимо се да допринесемо промоцији савремене, домаће драмске књижевности, као и да ауторима пружимо прилику да први пут чују свој комад, када га читају глумци. Такође, жеља нам је да позоришне професионалце, редитеље и продуценте, окупљене око Фестивала, упознамо са новим, квалитетним комадима, које Стеријино позорје препоручује за изведбе у позориштима Србије.

      "Све сцене се дешавају на депонији. Када је потребно извуче се неки комад намештаја из ђубрета и тако се прави соба. Ликови се и сами осећају као ђубре, само неће сви да принзају. Они су све време на сцени, чак и кад умру.

      Камера је укључена. Митић је хируг. Маја је водитељка. Оливера је ружна жена којој треба помоћ."
    • 20:00 Велика сцена "Љубиша Јовановић"

      Ж. Б. П. Молијер

      Тартиф

      Игор Вук Торбица

      Народно позориште Сомбор и Српско народно позориште

      Пројекат: Комично у класичном

      Аутор и редитељ: Игор Вук Торбица
      Сценографкиња: Андреја Рондовић
      Костимографкиња: Јелисавета Татић Чутурило
      Композитор: Владимир Пејковић
      ЛИЦА: Тартиф - Саша Торлаковић; Дорина - Хана Селимовић; Оргон - Нинослав Ђорђевић; Елмира - Тијана Марковић; Клеант - Марко Марковић; Госпођа Пернел - Биљана Кескеновић; Маријана - Даница Грубачки; Дамис - Марко Савић; Валер -Душан Вукашиновић; Bacques- Немања Бакић; Судски извршитељ 1 - Милорад Капор; Судски извршитељ 2 - Драгана Шуша

      Пројекат је реализован уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

      - Торбица је изванредно осавременио овај чувени Молијеров комад који говори о лицемеру Тартифу, племићу Оргнону, његовој породици и хипокризији свештенства и племства. Оригиналних стихова има око тридесет до четрдесет посто и брилијантно су преплетени са потпуно савременим репликама. У последњем окршају породице која јесте слика и метафора друштва а не само његова основна ћелија, пашће маске, оголиће се и ликови и односи, али изванредан крешендо је заправо без катарзе. (…) Прожета и духовитошћу, ова тако снажна и веома актуелна представа, високо естетизована а веома пријемчива, прворазредан је позоришни догађај.

      Тања Њежић, Блиц
    • 22:30 Галерија "Владислав Лалицки"

      Округли сто посвећен представи

      Након сваке представе у такмичарском програму фестивала, у Галерији "Владислав Лалицки" биће одржан Округли сто. Модераторка је театролошкиња и критичарка Драгана Бошковић, а у разговору учествују аутори и глумци из предсава, полазници Пролећне позоришне школе и - наравно: публика!
  • 13април
    • 12:00 - 18:00 Двориште Библиотеке шабачке

      СЦЕНА ЛАСТА

      СЦЕНА ЛАСТА је ПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕ за најмлађе!

      Радионице, цртанонице, анимације, музика и – наравно: представе за децу, на малој сцени у дворишту Бибилиотеке шабачке, најбољи су начин да проведете Фестивалски викенд. Сви програми Сцене Ласта су бесплатни, па зато позивамо децу да поведу и своје родитеље, баке, деке и тетке!


      12.00 – ЛОКАЛПАТРИОТСКА ЦРТАОНИЦА
      Група Комбинарт

      14.00- СВЕ ЈЕ ОК
      Радионица Омладинског клуба Шабачког позоришта

      16.00 – Представа ЗМАЈЕВА РИЗНИЦА
      Весело Мајмунче

      Аутор и редитељ: Љубиша Баровић
      Играју: Кристина Пајкић, Страхиња Баровић и Никола Брековић

      17.00 – АВАНТУРЕ ЛЕТЕЋЕ ГИТАРЕ
      Концерт музике за децу Бранимира Росића
    • 20:00 Велика сцена "Љубиша Јовановић"

      Исидора Секулић

      Хроника паланачког гробља

      Иван Вуковић

      Крушевачко позориште

      Драматизација: Јелена Мијовић

      Драматург: Јован Ристић
      Сценографија: Марија Калабић
      Костим: Ивана Младеновић
      Музика: Ирена Поповић Драговић

      ИГРАЈУ: Бојан Вељовић – чика Аврам; Небојша Вранић – учитељ Бранко; Марија Гашић – Паланка, Јана; Никола Ракић – Коста Земљотрес, Тома (Бранков отац), Паланка; Александар Вучковић – Срећко, Јосиф Влаовић, Мија Фрушчић; Сузана Лукић – Сека, Лекса, Сока; Ема Стојановић – Ристана, Ружа циганка, Кода

      - Паланка је, каже се, наша судбина, наш зао удес. Нема нити може бити промене. Историја нас је заборавила као у некаквој великој расејаности. Свет Паланке није ни село ни град. Дух његов, међутим, јесте између племенског, као идеално јединственог и светског духа као идеално отвореног. Основна предпоставка духа паланке је у томе да је то дух заборављен од историје и покушава да свој пораз преобрази у привилегију, тиме што ће и сам (ко што се клин клином избија) да заборави своју историју. (…) Време је с друге стране брда, тамо где почиње светски хаос.

      Јелена Мијовић, драматуршкиња
    • 22:30 Галерија "Владислав Лалицки"

      Округли сто посвећен представи

      Након сваке представе у такмичарском програму фестивала, у Галерији "Владислав Лалицки" биће одржан Округли сто. Модераторка је театролошкиња и критичарка Драгана Бошковић, а у разговору учествују аутори и глумци из предсава, полазници Пролећне позоришне школе и - наравно: публика!
  • 14април
    • 12:00 - 18:00 Двориште Библиотеке шабачке

      СЦЕНА ЛАСТА Програми за децу

      12:00 Љубав је музика - Шарена шаргарепица
      13:00 Радионица изреде позоришних маски - Верица Тодоровић
      14:00 Кловновски шоу - Циркусфера
      16:00 Кућица бројева - Циркусфера
      17:00 Жонглерска радионица - Ивана Кораксић
      17:45 Дечји хор музичке школе

      СЦЕНА ЛАСТА је ПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕ за најмлађе!

      Радионице, цртанонице, анимације, музика и – наравно: представе за децу, на малој сцени у дворишту Бибилиотеке шабачке, најбољи су начин да проведете Фестивалски викенд. Сви програми Сцене Ласта су бесплатни, па зато позивамо децу да поведу и своје родитеље, баке, деке и тетке!


      12.00 – Представа ЉУБАВ ЈЕ МУЗИКА
      Шарена шаргарепица

      Ауторка и редитељка: Сара Пагани
      Играју: Слађана Пајчић, Боривој Божанић, Јована Пантић и Ђорђе Дамњановић
      Тон и музика: Филип Трифуновић

      13.00 – РАДИОНИЦА ИЗРАДЕ ПОЗОРИШНИХ МАСКИ
      Верица Тодоровић

      14.00 – КЛОВНОВСКИ ШОУ
      Кловн Пуцко

      16.00 – Представа КУЋИЦА БРОЈЕВА
      Циркусфера

      Редитељка: Ивана Кораксић
      Играју: Ивана Кораксић и Марина Ђурић

      17.00 – ЖОНГЛЕРСКА РАДИОНИЦА
      Циркусфера

      17.45 – ДЕЧИЈИ ХОР МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ
    • 20:00 Велика сцена "Љубиша Јовановић"

      А. П. Чехов

      Ујка Вања

      Егон Савин

      Југословенско драмско позориште

      Превод: Кирил Тарановски
      Адаптација, режија и сценографија: Егон Савин
      Костимографија: Јелена Стокућа
      Сценски говор: Љиљана Мркић Поповић
      Дизајн светла: Дејан Драганов

      ИГРАЈУ: Војницки, Иван Петрович - Бранислав Лечић; Астров, Михаил Лавович - Ненад Јездић; Јелена Андрејевна -Марија Вицковић; Серебрјаков, Александар Владимирович -Богдан Диклић; Софија Александровна (Соња) - Милица Гојковић; Телегин, Иља Иљич - Дубравко Јовановић; Марина - Александра Николић

      Организатор: Владимир Перишић
      Инспицијент: Раде Стојиљковић
      Суфлерка: Драгана Анђелковић

      Асистенткиња редитеља: Соња Крстић
      Асистенткиња костимографа: Адријана Симовић

      Мајстор светла: Бранко Радиновић-Протић
      Мајстор звука: Селена Богдановић

      - Чехов је увео време у драму и драму у време. Његови ликови питају се може ли се промашено пренебрећи а протекло надокнадити. Заносимо се да време које је неповратно прошло, које је донело године и умор може у једном тренутку постати нестварно, да се може почети изнова са тачке на којој је све пошло погрешним путем. Али очекивана будућност не долази, новог живота, у ствари, нема. Можете побољшати друштвене услове колико хоћете, али ће увек бити људи чије ће наде остати изневерене, амбиције неостварене, људи који ће се очајнички заљубљивати у жене које их не воле, који неће умети да искористе прилику која им се пружа. Неки ће више волети бескорисну лепоту и сопствену жртву него корист или добит. Увек ће бити људи који ће бити несрећни из разлога које ниједно друштво није у стању да отклони зато што ти разлози нису политички ни социјални него егзистенцијални. Чеховљева драма уроњена је у време које доноси догађаје које ћемо видети и који ће нестати у времену које наставља да тече. Ујка Вања је прича о истицању времена, како се године наших живота претварају у месеце и дани у сате и минуте, а затим се уливају у бескрајну реку времена. Реку без обала.

      Егон Савин, редитељ
    • 22:30 Галерија "Владислав Лалицки"

      Округли сто посвећен представи

      Након сваке представе у такмичарском програму фестивала, у Галерији "Владислав Лалицки" биће одржан Округли сто. Модераторка је театролошкиња и критичарка Драгана Бошковић, а у разговору учествују аутори и глумци из предсава, полазници Пролећне позоришне школе и - наравно: публика!
  • 15април
    • 17:00 Међуопштински историјски архив Шабац

      ЈАВНА ЧИТАЊА KОМАДА СА KОНKУРСА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
      Марјан Тодоровић – МММ… ГДЕ СМО ОНО СТАЛИ?
      Режија: Љубиша Баровић

      Као и сваке године, Позоришно пролеће и Стеријино позорје заједнички организују читања најбољих драма са конкурса Стеријиног позорја. На овај начин, трудимо се да допринесемо промоцији савремене, домаће драмске књижевности, као и да ауторима пружимо прилику да први пут чују свој комад, када га читају глумци. Такође, жеља нам је да позоришне професионалце, редитеље и продуценте, окупљене око Фестивала, упознамо са новим, квалитетним комадима, које Стеријино позорје препоручује за изведбе у позориштима Србије.

      "Пописивач истовремено пије кафу, облачи се, пакује папире у торбу и све то ради наизглед врло смирено, али му ситни нервзни гестови откривају благу узнемиреност. С времена на време гледа у мобилни телефон, у сат, кроз прозор, проверава торбу, џепове и понавља све оне свакодневне ритуале човека који полази на посао. Када се коначно среди и спакује, гаси ТВ, узима јабуку из чиније на столу, прилази слици која стоји на зиду, али постављена тако да се из публике не види шта је на њој, стане испред ње, зажмури, прекрсти се, а затим дубоко удахне и изађе са сцене.

      Пописивач звони на врата стана. Излази дизелаш са тегом у руци."
    • 20:00 Велика сцена "Љубиша Јовановић"

      Свечана церемонија доделе награда
      Пројекција филма Четврто пролеће
      Представа у част награђених


      Душан Ковачевић

      Лимунација

      Небојша Брадић

      Народно позориште Ниш

      Костимографкиња: Марина Вукасовић Меденица
      Композитор: Зоран Ерић
      Сценски покрет: Вера Обрадовић
      Асистенткиња сценографа: Славица Марковић
      Асистент костимографкиње: Катарина Филиповић
      Лекторка: Наташа Илић
      Организаторка: Ана Вељковић

      УЛОГЕ: Срета - Дејан Цицмиловић; Макса - Драгана Јовановић; Пурко Пандур - Данило Петровић; Мића Официр - Александар Маринковић; Ћир Ђорђе- Александар Михаиловић; Ђузела - Сања Крстовић; Пера Ћата- Драгослав Савић; Милисав - Мирослав Јовић; Гара- Стефан Младеновић; Биров- Мирољуб Недовић; Ташуле - Марко Павловски; Сељак - Марјан Тодоровић; Народ - Катарина Митић Павловић, Катарина Арсић, Урош Милојевић, Дејан Гоцић

      Инспицијенткиња: Добрила Марјановић
      Тон мајстор: Слободан Илић
      Суфлер.: Озрен Митић
      Мајстор светла: Дејан Цветковић

      - Лимунација је заправо преисторија или предисторија демократије на овим просторима. Иако незадовољни реалношћу и сопственим животом, људи зазиру од свега новог и било какве суштнске промене, а "револуција" у њиховој глави постаје ситношићарскија и личноинтересна. Прича о трагичној људској наи да ће "нова" власт све променити и суровој реалности која је оповргава.

      Душан Ковачевић
  • ПРОЛЕЋНА ПОЗОРИШНА ШКОЛА

    КРОЗ ДРАМАТУРШКО ОКО

    Пролећна позоришта школа на фестивалу окупља студенте позоришних академија, као и младе драматурге, редитеље и глумце. Након сваке представе, анализирају и пишу о ономе што су видели; учествују у округлим столовима након представе и користе Фестивал као место за стицања знања и упознавање са колегама.

    Пролећну позоришну школу воде: Тијана Грумић, Филип Грујић и Дејан Прћић.
  • КО ЈЕ КО

    НА ПОЗОРИШНОМ ПРОЛЕЋУ

    Селектор:
    Зоран Карајић

    Уметнички савет:
    Душан Ковачевић, председник
    Мира Бањац
    Војислав Брајовић
    Никита Миливојевић
    Небојша Брадић
    Светислав Басара
    Светислав Јованов
    Миливоје Млађеновић
    Драгана Бошковић

    Жири:
    Карпо Аћимовић Година, редитељ
    Никола Ристановски, глумац
    Др Петар Кауков, редитељ

    Новинарски жири:
    Теофил Панчић, Време, председник
    Александра Ћук, Данас
    Гордана Мањенчић, РТС

    Управни одбор Шабачког позоришта:
    Велимир Кузмановић, председник
    Дамир Пајић
    Саша Михаиловић
    Наташа Јелисавчић
    Александра Ристић

    Директорка фестивала:
    Милена Богавац

    Извршни продуцент:
    Олег Мисирача

    Огранизација:
    Јелена Иветић, Јелица Деспотовић, Мирјана Ристановић

    Модераторка округлих столова и уредница Фестивалске хронике:
    Драгана Бошковић

    Дежурни критичар:
    Спасоје Ж. Миловановић

    Видео документација:
    Јово Марјановић

    Технички директор фестивала:
    Радивој Костадиновић

    Техничка служба:
    Коста Павловић, Лука Поповић, Михаило Брезина, Чедомир Вучинић, Иван Јовановић, Јосип Уцај, Младен Симић, Раде Станковић, Боривој Чеивановић, Миодраг Поповић, Гордана Баровић, Драгица Вујковић, Златомир Ненадовић, Биљана Костадиновић, Данијела Драгојевић, Мирјана Незири, Светлана Брезина, Нада Попов, Милан Мраовић

    Ансамбл Шабачког позоришта:
    Љубиша Баровић, Страхиња Баровић, Кристина Пајкић, Милош Војновић, Деана Костић, Синиша Максимовић, Владимир Милојевић, Соња Милојевић, Слађана Пајчић, Слободан Петрановић, Драгана Радојевић, Александра Ристић, Душко Стевановић, Анета Томашевић, Иван Томашевић… и стални сарадници: Душан Симић и Марко Рибић (Омладинско позориште "Вожд")

    Омладински клуб Шабачког позоришта:
    Јована Омеровић, Филип Трифуновић, Ђорђе Урбан, Игор Антић, Катарина Зеленовић, Невена Митрашиновић, Горан Димитријевић, Лука Лазаревић, Јелена Чеивановић, Ангелина Петровић, Александра Павловић, Ива Тадић, Соња Макевић, Никола Гајић, Вук Даскаловић, Павле Марковић

    Продаја карата:
    Иван Јањић

    Визуелни идентитет:
    Група Комбинарт

    Графичко обликовање:
    Радован Вучковић

    Графичка припрема:
    Инарт Крушевац